Скидање мрака

Ако је веровати метеоролозима, у недељу ће бити диван, сунчан дан. Идеалан да измами гејове и хулигане на улицу. Ако полиција буде штрајковала, ако адвокати наставе са обуставом рада и ако се одложе утакмице, ето прилике за још један потенцијални српско-српски судар без икаквог разумног објашњења. Може ли, међутим, бити другачије? Зашто је тешко замислити да гејови мирно прошетају Београдом, да хулигани пију пиво испред продавница, а да чувари породичних вредности играју бадминтон с децом?

Погрешна је оцена да је геј парада прилика да се демонстрира однос Србије према геј популацији, зато што свих осталих дана осим тог, парадног, хетеросексуални и геј Срби живе готово у складној љубави. Реч је, наиме, о обичном свету од којих већина љуби своје драге. И сексуална мањина, такође, љуби своје драге. Том обичном свету неће пасти на памет да прекине шетњу дугиних боја, нити ће се она друга страна шепурити својом сексуалношћу за коју Амфилохије тврди да је шмугнула у тангама из врелог казана.

Прича о геј паради је заправо прича о српском дану мрмота који се понавља сваке године. И сви јунаци имају исте, превртљиве улоге. Западни политичари, знајући како се мобилише мачизам овдашњи чим се насрне на традиционалне вредности, геј параду намећу као додатни услов приближавања Бриселу. И можда мало и ликују над могућом српско-српском масовном тучом.

Домаћи политичари наседају на такву врсту притиска бојећи се да ће њихови рејтинзи пасти ако дозволе гејовима да машу заставицама, па извикују паролу „Србија се сагињати неће!”. Што је логично, јер су сви они, иако напредни, помало учили од Слобе. Цркви, опет, гејови сметају само ако не носе мантије.

Хулигани су посебна прича. Та врста улази у игру кад год треба унети додатну драматургију у српски дармар. Ако треба поразбијати „педерске” главе, учиниће то са особитим задовољством. И, држите ме за реч, када буде требало да загрљени прошетају са њима, држећи се за ручице, учиниће и то.

Такође је романтична чињеница да ни хулигана ни чувара породичних вредности нема ни од корова када се отпусти хиљаду-две радника, или кад неки тајкун дугује запосленима силне плате. Али, кад треба испребијати гејове, навале на њих, као иду на распродају патика.

Хомосексуалци којима је то професија такође нису невинашца, јер знају да 364 дана у години, осим тог једног, живе и шетају мирно са својим партнерима.

У моралном расулу није лако разоткрити сву лаж овог водвиља, иако је ствар савршено једноставна. Гејови треба да шетају, хулигани да испијају пиво испред продавница, а влада, уместо да заседа због гејова као да је ратно стање, то треба да чини због оних који не плаћају порез.