Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нарација подређена сликама

У доласку у Београд, у авиону „Ер Србије” слушао српски етно: Мануеле Фиор (Фото З. Анастасијевић)

Кад се у Паризу укрцао у авион „Ер Србије” да би стигао у Београд, стрип-аутор Мануеле Фиор осетио се као на андерграунд забавама у родним Удинама у Италији. На њих је ишао да би слушао панк, али се тамо пуштала разноврсна музика, па би се увек, преко оближње границе са Словенијом, „прошверцовале” и балканске мелодије и ритмови. Тако је Фиор, данас познат по високо поетичним цртежима и причама, заволео српску народну музику. А „Ер Србија” пре полетања, уместо безличне „музике за лифтове” типичне и за авионе, са разгласа врти домаћи етно.

– Много ми се допало, хтео сам да питам стјуардесе који су то музичари. Знам само за Горана Бреговића, али волим тај звук и надам се да ћу се овде још више упутити у њега – прича Фиор док седи у галерији београдског Студентског културног центра, где су као део програма овогодишњег Салона стрипа изложени његови радови.

Фиор је у Београд дошао из колумбијске Боготе, приводећи крају своју, како каже кроз шалу, светску турнеју. Воли да путује, а и настањивао се у разним земљама – Немачкој, Норвешкој, Француској. У Египту је цртао скице за археологе. Обучен је не само да црта древна здања него и да подиже нова. Као архитекта, који се тим послом и бавио пре него што се посветио стрипу, о граду у који први пут дође може много да закључи по његовим зградама. Разни архитектонски стилови откривају историју и културне мене једне заједнице – за човека који уме да „чита архитектуру”, то је као да му се пред очима листа стрип, само без балончића и текста. Фиор је управо један од аутора који нарацију подређују сликама.

– Када сам први пут у неком граду, не волим да одмах превише размишљам о томе. Утисци продиру у свест, па се све то касније, прерађено, инфилтрира у мој рад – каже Фиор.

Искуство у архитектури, која не садржи причу, већ симболику кондензовану у једној згради – целу причу немо изнесену у једном једином кадру – помаже му и у осмишљавању стрипова.

– То ми много значи за економичност визуелног изражавања. Попут архитектонског плана, страница мора да буде добро организована и читљива, „проходна” као што и зграда не сме да има рупу. Архитектура као позадина кадра у стрипу доноси много симболике, историје и значења. Када одаберете право окружење, поставили сте пола приче. То је Кјубрику дао хотел у „Исијавању”, а Хичкоку кућа у „Психу” – објашњава Фиор.

Сагласје позадине и ликова Фиор, који у сваком новом стрипу прилагођава цртачки стил причи, постиже и тако што куће обликује према атмосфери, пренебрегавајући строге линије какве би му налагале студије архитектуре.

– Зграда и лик не могу да буду различитих линија. Тако је и у Минковом „Крику”, где линија лика одговара мосту, тако да сви детаљи слике резонирају. Причу и ликове можете да „охладите” строгом архитектонском позадином, али можете да их учините и емоционалнијим, као што мислим да сам успео у „Госпођици Елзи”. Њен унутрашњи монолог деформише и окружење – узима Фиор као пример свој стрип заснован на роману Артура Шницлера, који је за српско тржиште, као и његово дело „Пет хиљада километара у секунди”, објавио „Комико”.

Осим литерарних класика, Фиору су инспирација и аматерски филмови са „Јутјуба”.

– Када сам се припремао за рад на стрипу „Интервју”, чија је радња смештена у 2050, гледао сам много таквих филмова о НЛО. Колико год да су аматерски, деловали су врло стварно и језиво – смеје се Фиор.

-------------------------------------------------------------------

Стрип за филм треба да се адаптира анимацијом

Фиоров стрип „Интервју” би требало да буде преточен у филм.

– Од свих мојих прича, „Интервју” је најреалистичнији, па тиме и најзгоднији за филм. У „Пет хиљада километара...” главна је боја, јер она у стрипу понекад говори много више од приче, која може да буде и сасвим банална. Да та боја покушава да се постигне филтером на камери, не би било исто. У стрипу многе вештачке ствари изгледају природно, а на филму је другачије. „Град греха” су снимили пресликавајући оригинални стрип, али то на великом платну делује извештачено. Зато више волим када се стрип за филм адаптира анимацијом, а не са правим глумцима и пејзажима – каже Фиор.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.