Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски грбови на поштанским маркама

(Фото „Пошта Србије”/„Србија марка”)

Пригодно издање марака „Музејски експонати” објављује се у нашој земљи већ четири деценије, а тема овогодишњег издања, које ће у оптицају бити од сутра, јесу грбови.

На две марке номинала 23 и 69 динара приказани су грб Немањића, односно грб Бранковића с почетка 17. века. Мотиви на пригодној коверти су грбови Немањића и Лазаревића, према реконструкцији професора др Александра Палавестре, редовног професора Одељења за археологију Филозофског факултета, који је уз стручњаке Музеја примењене уметности пружио стручну помоћ. Графичко решење је урадила Анамари Бањац, креатор марака „Поште Србије”. Марке су штампане техником вишебојног офсета у београдском Заводу за израду новчаница у тиражу од 45.000 серија, а у продаји су од сутра, у табачићима од по осам, са вињетом. Издање прати један коверат и жиг првога дана са датумом 1. октобар 2014. године, наводи се у саопштењу „Србија марке”.

Занимљиво је да у вишедеценијској традицији није дошло до понављања мотива што говори о богатству нашег музеолошког блага.

Прво издање је објављено 1975. године. Андреја Миленковића је на шест марака овог издања приказао стари накит, а издање је штампано у Холандији. Само једне године уследила је пауза издања – 1982. да би већ од наредне објављивало у континуитету. Од 1985. до 2001. године аутор ликовних решења био је Радомир Бојанић. Изузетак су ликовна решења за четверце из 1986. и 1996. године, која су дело Димитрија Чудова.

Надежда Скочајић, креатор марака, урадила је ликовно решење за 2002. годину, док је едицију 2003. и 2004. године креирала Марина Калезић, такође креатор марака „Поште Србије”.

На марки из 2010. године први пут је приказан и уметнички предмет који није део музеолошког блага Србије. Дата је фреска Архангела Михаила, чувеног руског иконописца Андреја Рубљова, што је уједно било прво заједничко филателистичко издање Русије и Србије.

Српска хералдика има корене у знамењима средњовековне српске државе и тадашње властеле, док почетак такозване илирске хералдике, односно хералдике јужнословенских земаља, представља зборник грбова рађен око 1590. године за адмирала Петра Гргурића Охмучевића.

Грбови, знамења појединаца или одређених заједница, први пут се јављају у средњем веку у Европи, а прва правила хералдике датирају из 11. века.

Р. С.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.