Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

О чему пева савремена уметност

Милица Ружичић дотерује своју слику (Фото Миленко Савовић)

Да ли савремена уметност може да „опева” стање у друштву? Да ли критички тонови, које данас широко образована млађа генерација уметника упућује кроз своје уметничке радове, могу да помогну да разумемо социјалну реалност?

Ово су нека питања које поставља изложба „Ко то тамо пева”, а која чини овогодишњи Меморијал „Надежда Петровић” у Чачку отворен у галерији која носи име велике српске уметнице.

Историчар уметности Дејан Сретеновић кустос је ове изложбе на којој су представљени радови 11 уметника (део у Галерији „Надежда Петровић”, а други део поставке је у Галерији „Рисим” ), а којима је заједничко то што се континуирано баве пресеком друштвене ситуације.

Концепт изложбе разрађује идеју ангажованости данас: колико у уметности лежи потенцијал критичког мишљења.

За наслов изложбе преузет је назив култног филма „Ко то тамо пева” Слободана Шијана, који, по Сретеновићевим речима, у време приказивања 1980, па и касније, није тумачен у политичком кључу, јер за то није постојао одговарајући политички контекст.

„Ова изложба, узима филм као метафору односа уметности друштва, настојећи да артикулише говорну позицију критичке уметности у Србији”, каже Сретеновић.

Радови уметника представљени на Меморијалу усредсређени су на теме позиције и продукције саме уметности, опште медијске слике, икона супротстављених друштвених група, насиља...

Рад Милице Томић „Re-assembling: уметност и њен однос према најамном раду” настао у оквиру изложбе „Невидљиво насиље”, добио је награду Меморијала равноправно са радом Синише Илића „Стратегија: раскадрирани документ о извесности садашњице”.

Инсталација Милице Томић састављена из цртежа (ауторке су и Луна Јоксимовић и Мања Топаловић), фотографија на папиру, документације, текста, штендера за читање, продукт је истраживања шта се налази иза једног уметничког објекта. И која врста насиља треба да се догоди да би се неки уметнички рад изложио.

Полазиште је рад Рудолфа Стингела, концептуалног уметника који позива публику да својим најразличитијим цртежима на одговарајућим плочама учествује у производњи уметничког рада. Стингел плоче са цртежима одлива потом у бронзу, позлаћује их и продаје их по високим ценама.

Овај уметнички објекат производи се у различитим деловима света, па рад истражује и степен отуђености уметника од сопственог дела.

И као што систем уметности врши насиље над најамним радом да би се коначно нешто произвело, тако је и друштво у насилном односу према радницима што показује монументални акрил на платну Милице Ружичић, тематски посвећен протесту радника зрењанинске „Југоремедије”. Ова два рада постављена су у истој галеријској просторији.

Жири Меморијала наградио је Синишу Илића за серију од четрдесетак цртежа „белешки живота” постављених у једној уској и прилично клаустрофобичној просторији.

„Шатори, мадраци, контејнери, чије контуре изводим на цртежима делују напуштено, одвојено од власника, посредника или робе. Није сасвим препознатљиво да ли су забележена места за спавање и скривање, одлагање или складиштење. На тренутке се примећују обриси фигура које су негде другде”, објашњава уметник.

Награду Галерије „Надежда Петровић” добио је Милош Томић за „Вече уз радио”. Реч је филмско-музичкој игри или, како је навео, „љубавној репортажи” снимљеној на различитим „музичким местима”, од јавног часа музичке школе у Филхармонији, преко сабора под шатром у Кашевару, до пензионерских игранки код „Карираног столњака” и делиријума на концерту у берлинском клубу.

О свим наградама одлучивао је жири у саставу Јелена Стојановић, Бранислав Димитријевић и Биљана Грковић.

Анализирајући општу медијску ситуацију Даринка Поп Митић на насловним странама дневних домаћих и иностраних новина слика мртве природе као смернице и водиље које „могу да буду паметније од оних који верују да насликани објекти ништа не значе”. Велики формати Жолта Ковача приказују припаднике супротстављених друштвених група са утопијском тезом да би сви могли да слушају једни друге.

Слободан Шијан у раду „Фашизам из мој собе” представља десетак предмета и књига, као и велики дигитални принт фотографије своје собе, а рад говори о жилавости једне идеологије која је својим деструктивним додиром утицала на наше животе.

Бранислав Николић уз помоћ Бобана Младеновића припадника ромске мањине саградио је праву ромску кућу у простору галерије, а Огњен Главонић представља се филмом „Живан прави панк фестивал”. Раша Тодосијевић излаже ћирилични „Фатерленд” уз ироничан коментар односа према отаџбини и застави, а Владимир Миладиновић у документарном раду „Слободни предмети” представља списак ствари пронађених током ексхумације неколико масовних гробница са посмртним остацима тела косовских Албанаца у Батајници.

Овогодишња изложба представља једно од бољих издања досадашњих Меморијала са чистом и јасном поставком, квалитетним радовима који отварају теме од јавног интереса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.