Како покренути електронску трговину
Резервација возних или аутобуских карата, куповина књига од великих ланаца као што је „Амазон” или продаја властитих ствари преко аукцијских платформи као што је „и-Беј” постали су свакодневица у целом свету. Увођење јединствене зоне плаћања у еврима (СЕПА), која обухвата не само земље чланице ЕУ, утицало је на скоро сваког грађанина земаља чланица и олакшала прекогранична плаћања, а самим тим и пословање за предузећа и потрошаче. Електронско пословање данас има огромну улогу у свакодневном животу грађана ЕУ. Све више њих користи интернет за поређење цена и куповину робе и услуга. Укупан промет робе и услуга остварен каналима електронске трговине и веза између пословног сектора и потрошача (B2C) у централној Европи (Немачка, Пољска, Мађарска, Словачка, Чешка, Аустрија, Швајцарска) износи 93,3 милијарде евра, што је 1.379 евра по потрошачу. У Србији, са друге стране, прописи који се односе на електронско пословање и електронску трговину распоређени су у више закона и прилично их је тешко идентификовати. А шта нам следи у овој области и шта Србији недостаје да би се приближила стандардима ЕУ, за „Политику” говори Вернер Вилеке, главни експерт и вођа тима Европског пројекта „Развој електронског пословања”, вредног 2,5 милиона евра, који је у Србији тек започет и трајаће наредне две и по године.
+ + + +
Који су највећи недостаци постојећих прописа о електронском пословању у Србији
Хајде да прво сагледамо позитивну страну и остварене реформе усмерене ка унапређењу пословне климе у Србији. Увођење једношалтерског система (one-stop-shop) за регистрацију предузећа олакшало је живот свима онима који желе да започну посао у Србији. Са друге стране, недавно усвајање Закона о заштити потрошача олакшаће живот потрошачима у Србији. Међутим, прописи који се односе на електронско пословање и електронску трговину у Србији распоређени су у многим другим законима, тако да их је прилично тешко идентификовати. Ово није нешто што је типично само за Србију. У Немачкој, такође, можете наћи прописе који се односе на електронско пословање у многим другим законима. То доводи до тога да још једино стручњаци могу имати преглед свих прописа о електронском пословању. Нажалост, због тога је врло лако, нарочито малим и средњим предузећима, да нехотично прекрше постојеће законе и друге прописе из ове области.
Колико је ова област у Србији (не)развијена у односу на остатак света, првенствено ЕУ?
Србија из више разлога није на истом нивоу као земље ЕУ када је реч о електронској трговини. Упркос правним и процедуралним препрекама, постоје и други фактори који утичу на развој електронске трговине у Србији. Куповна моћ потрошача је нижа него у многим земљама ЕУ, а приступ интернету у свим деловима земље је у развоју. Међутим, Србија је већ остварила значајан напредак и надамо се да ће до краја пројекта електронска трговина у Србији бити знатно присутнија.
Зашто је електронско пословање важно у свакодневици грађана и шта добар пропис може да донесе?
Јасни и доследни прописи су важни за све учеснике у електронској трговини. Помоћу њих ће се јасно дефинисати права и дужности свих учесника и тиме избећи неспоразуми, а успоставиће се и оснажити поверење између продаваца и купаца.
Шта је најважније променити у постојећем закону?
У овој фази пројекта сувише је рано износити било какве детаљније изјаве о постојећим прописима из области електронског пословања и електронске трговине у Србији. Анализа је тек почела и планирано је да буде завршена крајем фебруара следеће године, када ће бити могуће дати неке свеобухватније изјаве. Током састанака са различитим актерима у електронској трговини на почетку пројекта, стекли смо први утисак и добили неке смернице. Оне се односе на испоруку робе и услуга као и на плаћање. Стога ће једна од области коју ћемо свакако пратити бити укључивање Србије у међународне системе електронског плаћања као што је „Пејпал”.
Један од циљева пројекта јесте подизање свести информисања о предностима електронске трговине. Које нас још новине очекују?
Општи циљ пројекта јесте унапређење пословне климе за рад малих и средњих предузећа која већ активно учествују у електронском пословању или која желе то да започну. Добробит за грађане Србије ће бити свеобухватније прихватање електронског пословања, повећана конкурентност у електронском пословању, као и широк спектар производа и услуга на тржишту Србије по конкурентним ценама. Закон би требало да регулише област електронског пословања за обичног грађанина, али и да регулише све више важан сектор електронског пословања између предузећа. Он би требало да буде довољно детаљан да обухвати главне области електронског пословања у Србији, али и довољно јасан, тако да га и обични грађани могу разумети. Требало би да буде у складу са прописима ЕУ и тиме олакша процес приступања Србије Европској унији.
-----------------------------------------------------------------
Значај дигиталног тржишта
Недавно објављени извештај о постојећем стању електронске трговине у Европи указује на њену важност за европску привреду. Званични подаци показују да је бруто домаћи производ у Европи у прошлој години износио више од 16,4 милијарде евра, од чега је 2,2 одсто од електронског пословања. У Европској унији велика пажња се поклања развоју јединственог дигиталног тржишта које би требало да допринесе привредном расту, запошљавању и повећању конкурентности. Постојећи предлог за састав нове Европске комисије указује на његову важност. На листи кандидата и функција у новом саставу Комисије ЕУ поред комесара именованог за дигиталну привреду и друштво, налази се и комесар за јединствено дигитално тржиште који је именован и за потпредседника Комисије. Очекује се да ће и растући сектор електронског пословања у Србији такође имати позитиван утицај на привреду Србије и да ће довести до јачања привреде и отварања нових радних места.
-----------------------------------------------------------------
Повећање продуктивности
Пројекат„Развој електронског пословања“, вредан 2,5 милиона евра, финансира се из претприступних фондова ЕУ, а спроводи га конзорцијум који предводи консултантска кућа Exemplas Holding Limited. Општи циљ пројекта је да повећа конкурентност српске привреде. Посебан циљ пројекта јесте повећање продуктивности и конкурентности малих и средњих предузећа у Србији, њиховог учешћа на међународном тржишту, као и јачање њихових иновативних капацитета креирањем повољнијег окружења за развој електронске трговине и електронског пословања у Србији.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.