Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сада камате обарају банке на суду

Удружење „Ефектива” добило још две првостепене пресуде против банака које су једнострано подизале камате, а суд поништава комплетне уговоре о кредиту
Илустрација Ј. Прокопљевић

 Када је средином 2008. године подигао кредит од 80.000 швајцарских франака за куповину стана, један наш читалац није ни сањао да ће се ово задужење претворити у ноћну мору.

Рок отплате од 30 година, камата од 4,5 одсто, па и рата од 405 франака или 252 евра у том тренутку звучали су сасвим прихватљиво, с обзиром на то да је са породицом коначно решио стамбено питање.

Његов кредит тада је износио око 49.700 евра или 3,9 милиона динара. После шест година и 75 отплаћених рата тренутно дугује 70.900 швајцараца или невероватних 6,9 милиона динара, а то је чак три милиона више него што је узео. Дужан је  58.500 евра или 9.000 евра више него што је добио 2008. године. Иако је до сада платио укупно 30.375 франака, само трећина тог новца је отишла на главницу, а остатак на камату. 

– Ово је реална прича, живот и нисам једини. Ја сам добио кредит од непуна четири милиона динара, до сада сам платио два, а дугујем још седам милиона динара. Рата ми је тренутно око 334 евра или 39.900 динара и рекао бих да сам у дужничком ропству из кога се, претпостављам, никада нећу извући – каже наш саговорник који је ових дана кренуо да тражи решење и могуће спорне клаузуле уговора са којима би помоћ затражио на суду.

Нада се неком решењу, иако у његовом кредиту није било неоправданог повећавања камата, него је дуг нарастао само на курсним разликама.

Наш читалац је још један дужник који је помоћ затражио у Удружењу „Ефектива” које је недавно у првостепеним поступцима пред судовима у Београду против Рајфајзен и Хипо банке издејствовало поништење комплетних уговора о кредиту због једностраног повећавања камате током отплате. 

Иако су банке пре тога биле покренуле принудну наплату, односно наплату непокретности под хипотеком, суд је наложио привремену забрану до окончања спора.

– У образложењу првостепених пресуда стоји да су банке једностраним повећавањем камата, супротно одредбама Закона о облигационим односима, клијенте довеле у неповољан положај. Поставља се питање чему уговарање камате ако банка може током отплате кредита да је повећава како она хоће – каже за „Политику” Дејан Гавриловић, председник Удружења „Ефектива”, и објашњава да уколико би овакве пресуде постале правоснажне, постоји могућност да суд наложи да свака страна врати оној другој новац који је од ње примила. 

– Пошто су уплате биле динарске, у том случају би разлика коју клијент мора да надомести банци била много мања од оне предвиђене планом отплате кредита – каже Гавриловић и додаје да је све више грађана који схватају како могу да остваре своја права и траже помоћ. Правна помоћ је, иначе, у овом удружењу бесплатна, и то је један од разлога због којих се грађани и одлучују да уђу у судске спорове против банака.

На питање која је процедура, у „Ефективи” кажу да је довољно да се достави уговор о неком задужењу, а то нису само уговори о кредитима индексираним у швајцарцима него и све друге врсте позајмица и кредита.

– Ако утврдимо да је било неправилности за које већ имамо судску праксу или ставове струке да су незаконити, адвокати са којима сарађујемо преузимају случај ради утужења (ако клијент то жели) и те услуге се не наплаћују – каже Гавриловић.

Највише кредита који су по неком основу спорни узимано је између 2007. и 2011. године, пре ступања на снагу Закона о заштити корисника финансијских услуга. Тада су банке ускладиле нове уговоре, док су стари остали непромењени. 

– Грађани могу да буду сигурни да имају права да се жале уколико у уговору виде да стоји могућност промене камате у складу са „пословном политиком банке, тржишним условима, важећим прописима итд”. Ту не постоји јасан критеријум по ком би клијент могао да схвати или израчуна колико би му се могла повећати камата у будућности, већ то зависи само од воље банке. По том основу већ имамо првостепене пресуде против Прокредит, Уникредит, Пиреус, Рајфајзен, Комерцијалне и ЕФГ банке, а правоснажна је против КБЦ банке.

 Други случај је незаконита затезна камата, када клијент касни са отплатом. Најдрастичнији пример је када је та камата већа од редовне. То је сигурно незаконито и одмах треба реаговати, кажу у „Ефективи”. 

Имали су, кажу пример, да је редовна камата за кредит била пет одсто годишње, а банка је у случају доцње предвидела затезну од 0,5 процената дневно (што је 180 одсто годишње), или је затезна била „дупло већа редовне”.

Банке су такође у неким случајевима кредите исплаћивале по нижем, а наплаћивале по вишем курсу, рецимо износ је исплаћен по најнижем куповном, а кредит се наплаћује по средњем или највишем продајном. Било је и примера да је банка кредит исплатила по средњем, а наплаћује га по продајном курсу. Сви ови примери, како саветују из „Ефективе”, могу бити повод да се грађани обрате и затраже правну помоћ која је, понављају, бесплатна у свим овим случајевима кршења права корисника финансијских услуга.

Јелица Антељ

-----------------------------------------

Узмеш 3.000 евра, вратиш три пута више

Један од најдрастичнијих примера које је „Ефектива” решавала јесте случај клијента који је узео 3.000 евра кредита, отплатио око 4.500 евра и дугује још 5.000 евра, све то због незаконите затезне камате која непрестано увећава дуг. Имали смо и случај фирме која је узела 500.000 евра у францима (око 900.000 швајцараца) и након три године отплате морала је да затвори кредит износом од 700.000 евра, због скока курса франка у односу на евро. Што се курсних разлика тиче, ту је најдрастичнији пример када банка кредит исплати по најнижем курсу, а наплаћује га по највишем, продајном курсу, и то оном који је већи од продајног курса исте банке који се користи за продају девиза на шалтеру, већ је он и за два до три динара већи, кажу у „Ефективи”. 

------------------------------------------------------

Више пресуда – договор ван суда 

Економиста Александар Стевановић каже да би после 50 правоснажних пресуда у корист клијената банке почеле да се договарају са њима, без одласка на суд.

– Једнострано повећавање камата је у супротности са одредбама Закона о облигационим односима и уколико су уговори са таквим клаузулама они свакако падају на суду. Разлог што ово није масовније јесте чињеница да нам требају јака удружења и више организације – каже Стевановић.

Он напомиње да се иначе о енормним зарадама банака у Србији не може говорити јер 20 одсто кредита предузећима неће успети да наплате, па би се очекивани профит могао претворити у губитак, међутим то није нешто што би грађане требало да интересује.

----------------------------------------------------------

НБС: понудили смо више решења  

Народна банка Србије je управо због праксе да уговарају променљиву номиналну каматну стопу, Законом о заштити корисника финансијских услуга прописала обавезу банкама да уговоре који су закључени пре примене закона, то јест пре 5. децембра 2011. године, ускладе тако да висина уговорене променљиве, а неодредиве номиналне каматне стопе не може бити већа од њихове висине у моменту закључења уговора, кажу у НБС. 

Међутим, овај закон се, објашњавају, не односи и не може применити на обавезе по кредитима које су доспеле до дана почетка његове примене. Имајући то у виду, а у циљу спровођења мера финансијске подршке грађанима, НБС је у току 2013. године, донела препоруку БАН 002/13 по којој би се средства у висини више обрачунате и наплаћене камате, због повећања каматне стопе до дана почетка примене закона искористила као превремена отплата кредита. Препорука се односи само на кредите који су у отплати.

– Овим законом је прописано да је банка дужна да при одобравању кредита индексираног у страној валути примењује званични средњи курс који се примењује и при отплати кредита. Међутим, како се ова одредба не односи на уговоре закључене пре почетка примене закона, Народна банка Србије је предложила да су банке дужне да при отплати обавеза корисника које доспевају од дана почетка примене закона о изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга примењује исти девизни курс који су користиле при одобравању тог кредита (куповни, званични средњи или продајни) или девизни курс повољнији за корисника у односу на тај курс. 

-----------------------------------------------

Банке углавном ћуте

„Политика” је питала домаће банке како коментаришу активности удружења потрошача и пресуде које добијају на суду и да ли су били у неком сличном спору са клијентима. Већина банака није желела да учествује у нашој анкети или нису послали одговоре на питања. 

У Прокредит банци кажу да они у свом пословању не користе неодређене и нејасне одредбе. Када је реч о курсу, објаснили су да у свом пословању користе средњи курс НБС, без обзира на то да ли је реч о пласману кредита или наплати обавеза.

– У случају да клијенти не измирују уредно своје обавезе на начин и под условима дефинисаним појединачним актима, банка је примењивала искључиво уговорену каматну стопу за случај доцње. Примена такве камате се обрачунава у складу са важећим прописима и представља опомену клијенту да своје обавезе измирује у доспелости. 

У овој банци кажу да су били део судских поступака ради поништавања појединих одредаба уговора. 

– Приступамо крајње озбиљно и покушавамо да овакве случајеве решимо мирним путем, уколико је то могуће. У супротном, водимо овакве поступке и у знатном делу су донете првостепене пресуде у нашу корист. Било је случајева да су пресуде на наш терет, али смо се жалили и чекамо одлуке другостепених судова. 

У Ерсте банци кажу да су кредите и пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга и исплаћивали и обрачунавали рате по средњем курсу. 

– Када је реч о обрачунавању камате на кашњење у отплати обавеза, уговори о кредитима су усклађени са Законом о затезној камати из 2012. године.

Измене каматних стопа по критеријумима који су у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, више не могу да се примењују. Оне су се односиле на око један одсто портфолија кредита становништва наше банке, а клијенти који те кредите користе су обавештени о примењивању препоруке НБС, кажу у Ерсте банци и напомињу да нису ни у једном судском спору који је у вези са овом темом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.