Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће се сиромашне земље приближити дохотку богатих?

Током протеклих 15 година економски раст земаља у развоју био је динамичан, што је довело до смањења заостатка за богатим Западом. Прилагођена за трошкове живота, производња по становнику у овим земљама, којима припада и наша, скоро се удвостручила између 2000. и 2009. године. Просечна годишња стопа раста била је за чак 4,5 процентних поена виша од стопе раста у развијеним државама. Главну заслугу за овај охрабрујући тренд треба дати Кини, чији је раст без преседана у протекле три и по деценије (без Кине, „конвергенција” је двоструко спорија).

Међутим, конвергенција се снажно успорава. Ако се Кина искључи из обрачуна, земље у развоју расту брже тек 1,1 процентни поен од САД. Таквим темпом приближавања било би потребно читавих 115 година да се сустигне Запад. Проблем представља и тзв. замка изласка из средње развијености, тј. снажно успоравање када се нађете на половини дохотка богатих. Иначе, када би се одржала предност од 4,5 процентних поена у односу на богате земље, онда би просечан доходак по особи достигао амерички за нешто више од 30 година (једна генерација).

Српске стопе раста у првих 13 година овог века су у просеку износиле 3,5 одсто, што је идентично просеку економија централне и источне Европе. Поредећи се са земљама западне Европе то су двоструко брже стопе раста, али имајући у виду врло ниску базу, која је последица колапса деведесетих, Србија није успела у очекиваној мери да конвергира. Наиме, бивше земље реалсоцијализма су већ од средине деведесетих постигле запажене резултате, пре свега захваљујући страним улагањима у ауто-индустрију и индустрију електричних уређаја. Данас ове земље у поређењу са Србијом имају двоструко виши ниво дохотка по куповној моћи (по становнику). Истина, снажан раст код земаља централне Европе и Балтика од средине деведесетих добрим делом је био неутралисање економског слома с падом комунизма.

По свему судећи, постизање осетно бржих стопа раста у земљама у развоју у односу на Запад захтеваће реформе које није лако спровести. Економска наука подразумева да је принос на инвестиције у земљама у развоју, које су гладне капитала и имају јефтину радну снагу, висок, те да се капитал (напредна технологија) креће од богатих ка сиромашним земљама, што би водило смањивању разлика у нивоима продуктивности и прихода. То се и дешавало током индустријске револуције, Британци су 1870. били 30 одсто продуктивнији од Американаца, а 70 одсто од Немаца. Међутим, до почетка 20. века Америка је већ претекла Британију, а слично су урадиле и многе друге земље западне Европе недуго после Другог светског рата. Међутим, овај образац нису успеле да понове земље у развоју од средине четрдесетих до средине деведесетих (мање од трећине земаља у развоју расло је брже него Запад). Квалитетније управљање и закони тржишта су заслужни за боље перформансе у неким земљама него у другим. Поред тога, повољно макроекономско окружење (ниске камате) током већег дела прве деценије 21. века подстакло је проток капитала. Важан фактор је био брз раст цена примарних производа, будући да се многе земље у развоју ослањају на извоз природних ресурса. Србији је свакако одговарао раст цена хране, чији је извозник (у последњој деценији реалан раст цена хране износио је чак 50 процената), иако је тај позитиван ефекат добрим делом био неутралисан повећањем цена сировина, пре свега енергената. Убрзавање глобалне трговине, такође, представља ветар у леђа земљама у развоју. Између 1994. и 2007. године светска трговина је расла двоструко брже од глобалне економије, а лавовски део тог раста остварен је захваљујући кинеском џину.

Решење је у новом кругу глобалне трговинске либерализације, којим би биле обухваћене и услуге и аграр, те улагање у инфраструктуру у најсиромашнијим земљама у развоју.

Институт за европске студије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.