Селаковић: Нападају ме они којима су руке дубоко у меду

Министар правде Никола Селаковић поводом препоруке Агенције за борбу против корупције да му буде изречена мера разрешења са те функције јуче је изјавио:

– Поштујем законе своје државе и поштоваћу сваку закониту одлуку њених органа. Али, не волим када ми придике о законитости држе они којима су руке дубоко у меду. Они код којих се закон може примењивати на овакав или онакав начин, који га ретко када примењују доследно, а нарочито онда када је требало да буде примењен.

Селаковић је рекао и да се по Закону о Агенцији за борбу против корупције, овакви поступци воде тајно, јер доводе у сумњу интегритет личности и нарушавање нечијег угледа, пре доношења коначне, правоснажне одлуке, те свако објављивање детаља поступка, представља директно кршење закона.

Агенција за борбу против корупције је, како је „Политика” јуче објавила, предложила смену министра Селаковића јер је утврђено да је 2013. године био у сукобу интереса када је као члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца гласао да двоје његових помоћника буде изабрано за заменика тужиоца и судију за прекршаје. Реч је о избору Радомира Илића за заменика првог основног тужиоца у Београду и Мирјане Михајловић за судију за прекршаје.

Решење којим је утврђен сукоб интереса и предложена смена министра Селаковића, како је наведено на сајту агенције, потписала је директорка Татјана Бабић 1. октобра, а поступак је покренут 12. јуна ове године на основу пријава поднетих агенцији. Селаковић има право жалбе против овог решења која се подноси одбору агенције као другостепеном органу, у року од 15 дана од дана пријема решења, односно рок за жалбу истиче 21. октобра.

Пријаву против министра Селаковића поднело је Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије.

– Поднели смо је 23. априла 2014. године пошто смо пратили конкурс за избор судија и заменика тужилаца за 2013. годину на којем су изабрани искључиво полазници Правосудне академије и то на основу чланова Закона о Правосудној академији које је Уставни суд у фебруару 2014. године огласио неуставним. На основу информација од јавног значаја обавештени смо да су два полазника Правосудне академије упућена у Министарство правде на обуку. Радомир Илић је засновао радни однос у септембру 2012. године и то као посебни саветник министра правде и државне управе, док је Мирјана Михајловић обављала послове саветника без именовања у Министарству правде. Пошто смо из записника о одржаним седницама ВСС и ДВТ утврдили да је министар био присутан на тим седницама и да је гласао за поменуте особе које су у том моменту већ радиле у министарству, сматрали смо да има основа да се обратимо Агенцији за борбу против корупције и да се министар Селаковић налазио у сукобу интереса када се гласало за ова два кандидата – кажу за „Политику” Ненад Стефановић и Лазар Лазовић, председник и потпредседник Удружења судијских и тужилачких помоћника.

Према подацима објављеним средином прошле године (ускоро се очекује објављивање података за последњих годину дана), агенција је Одељењу за борбу против корупције 2013. години поднела три кривичне пријаве и то због сумње да функционери против којих су пријаве поднете, нису пријавили имовину агенцији или су дали лажне податке о њој, у намери да прикрију право стање.

Једна од поменутих кривичних пријава поднета је против Јелене Триван, некадашње посланице ДС-а, због сумње да агенцији није пријавила имовину или је то сакрила.

– Пријава која је поднета против мене је одбачена. Иако сам гласала за Агенцију за борбу против корупције, сада мислим да она не ради добро. Да ли је могуће да се поступци које она води, а који би морали да буду тајни, најављују и заправо воде у медијима. Десет хиљада функционера одбило је да агенцији пријави имовину. Па, шта то говори – рекла је Триван за „Политику”.

Агенција је тужилаштву поднела и пет извештаја због сумње да су други функционери, чија је имовина била предмет провере, извршили друго кривично дело предвиђено Кривичним закоником или другим прописима.

Како је тада објављено, агенција је током 2012. године поднела једну кривичну и једну прекршајну пријаву „на основу провера које су рађене у регистру имовине функционера”. Једна прекршајна пријава поднета је због кашњења у подношењу имовинског извештаја, а реч је о функционеру Милану Марковићу, док је кривична пријава поднета против Драгана Шутановца због сумње да је функционер прикрио део своје имовине.

– Поступак по кривичној пријави агенције против Шутановца у току је пред Првим основним судом – речено је за „Политику” у овом суду.

Бивши министар оптужен је да Агенцији за борбу против корупције није пријавио власништво над станом у луксузном стамбено-пословном објекту у Скерлићевој улици на Врачару. Шутановац и његова супруга били су и суинвеститори на том комплексу. Уколико се, евентуално, током поступка његова кривица докаже, некадашњем министру, који је био у обавези да пријави своју имовину, прети од шест месеци до пет година затвора.