Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ослободили Врдник од Немаца

Народни херој Петар Матић Дуле Фото Ј. Попадић

У мирном стану на Сењаку, надомак градске гужве, Сајма, Мостарске петље и Моста на Ади, пензионерске дане проводи Петар Матић Дуле, генерал-пуковник у пензији, један од четири жива народна хероја Другог светског рата. У 95. години живота и даље се сећа готово свих детаља свог ратног пута. Наш саговорник, један од ретких учесника Другог светског рата који је одликован са два ордена за храброст, и још 16 разних ратних одликовања, звање народног хероја добио је 1951. године.

У рат је ступио као 21-годишњи младић у родном Иригу, сремској варошици на јужним обронцима Фрушке горе.

Још као средњошколац укључио се у рад Комунистичке партије, учествовао је у покретању устанка у Срему, био комесар Иришке чете, командант 3. војвођанске ударне бригаде, командант Сремског партизанског одреда, 6. војвођанске бригаде и Сремске оперативне зоне при Главном штабу Народноослободилачке војске.

Ратна 1944. била је веома драматична у Срему, сећа се наш саговорник.

– Почела је темељна офанзива, али не за пролаз одређене војске, већ су Немци стално претресали и чистили простор. У почетку смо се питали зашто је тако огромна војска дошла, али временом смо схватили да су желели да очисте позадину београдске одбрамбене зоне. Немци су схватали да је немогуће бранити престоницу уз огромну партизанску војску у позадини. У првој половини године Сремом су вршљали немачки војници, а касније су довели белогардејски Власовљев корпус, Русе подређене команди нацистичке Немачке. Они су остављали страшан крвави траг за собом. Били су насилни, палили су и пљачкали, али нису успели да униште партизанске јединице у Срему. Пред ослобођење Београда Срем је био немачки само у пределу пруге Београд–Загреб, све остало било је под нашом контролом – почиње своју причу наш саговорник.

Народноослободилачка војска, која је деловала у Срему, имала је упориште у народу. Још пре почетка рата, како каже наш саговорник, уложени су напори да се српско становништво припреми за рат. То је била оаза какве није било и један од предуслова за опстанак партизана на овом простору. Добровољаца је било више него места у четама, а војници су били бројнији од пушака.

Лета 1944. генерал Матић тешко је рањен у груди у току немачке офанзивне операције „Житни цвет”. Из Карловчића је, са око 150 рањеника, пребачен на лечење у Бари у Италију.

– Оперисан сам и опорављао сам се месец дана од повреда. Као и већина младих људи тамо, једва сам чекао да будем враћен на фронт. Неки су чак бежали из болнице, покушавајући да се врате у своје јединице. Рат је од младића преко ноћи направио одговорне, зреле, одрасле људе – казује наш саговорник.

Из Италије је пребачен на Вис, због састанка у Врховном штабу, а почетком септембра враћен је у Срем. Заједно с њим у земљу је враћен и генерал Коста Нађ, шпански борац, који је именован за команданта Главног штаба Војводине.

– Слетели смо усред ноћи на импровизовани аеродром код села Шуљам у близини Сремске Митровице. Када су се отворила врата авиона видео сам огромну војску. У тренутку сам помислио да су то домобрани и преплавио ме осећај страха који се преобратио у радост што сам се нашао међу својима – сећа се старих доживљаја генерал Матић, уз опаску да партизани у Срему увек имали хране у изобиљу.

– Један од домаћина сазнао је да долазимо и спремио обилну вечеру за нас. Генерал Коста Нађ, који је из земље отишао 1936. године, заборавио је нашу кухињу, па је дуго памтио и препричавао овај догађај – уз осмех додаје наш саговорник.

Пред ослобођење Београда Матић је био задужен за организовање ликвидације немачких упоришта која би могла да буду коришћена у случају повлачења из Београда. Матић и његови војници добили су задатак да освоје и држе линију Врдник–Рума. Ту су се налазили рудник, велико складиште, јаке немачке снаге, бетонски бункери уз пругу...

– Кад су главне партизанске снаге прилазиле Београду ја сам са 9. и 7. војвођанском бригадом два дана водио борбе против немачког врдничког гарнизона, који смо успели да ликвидирамо. Немци су после два–три дана формирали јаку борбену групу и покушали поново да заузму ово место. После једнодневне борбе успели смо да га одбранимо. Повлачећи се ка Руми, Немци су покушали да заузму Ириг, али нису успели ни у томе – приповеда једини живи сведок ових догађаја.

Одмах по ослобођењу Београда, Петар Матић Дуле, заједно са још 15 истакнутих бораца, послат је на школовање у Москву. Истиче да му је било тешко да остави саборце који су наставили борбу против окупатора, али осетио је задовољство јер је био међу изабранима. У Москви је дочекао дан ослобођења – 9. мај 1945. године.

– Никада нећу заборавити тај догађај, првенствено због народа који сам сретао на улици. Били су срећни због победе и краја рата, али туга је владала њима. Чекали су возове који враћају војнике с фронтова, али из њих нису излазили њихови најближи. Готово свака руска породица изгубила је бар једног члана у току рата – уз уздах додаје Дуле Матић.

Јелена Попадић

-----------------------------------------

Нестала сва одликовања

Осамнаест одликовања које је заслужио за време своје војне службе Петар Матић Дуле не може никоме да покаже јер су у току деведесетих година мистериозно нестала.

– Био сам непожељна личност за време Милошевићевог режима и стан ми је стално претресан. Из тог разлога смо сва моја одликовања пренели у викендицу покрај Аранђеловца коју је чувала полиција. Упркос полицијском обезбеђењу, нестала су сва одликовања, која је супруга ставила на скривено место. Сасвим случајно смо то открили и пријавили полицији. Ипак, до данас немамо било какав одговор од њих – каже наш саговорник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.