Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ексклузивно: Дневник Миодрага Лека

Београђани помажу борцима да се снађу у граду

Сведочанство о борбама за ослобођење Београда и последицама које су тада претрпели град и његово становништво забележио је и Драгомир М. Леко, директор и власник Прометне банке, у међуратно доба, као и начелник Министарства индустрије Народне и Социјалистичке Републике Србије после Другог светског рата. Овај Београђанин за собом је оставио дневнички запис који дочарава ослободилачку операцију из угла цивила, чије изводе наш лист ексклузивно објављује као преглед догађаја од пре седам деценија. Леков спис уступио нам је професор књижевности и српског језика Милорад Столић, дугогодишњи читалац „Политике” и љубитељ старих рукописа.

10. октобар – Интензивнија разарања. Панчевачки мост са стране Баната (три прва лука) бачен у ваздух у 7 час. и 10 мин., а први лук моста са београдске стране у 9 часова. На мосту било пуно вагона који су такође са мостом уништени. Неки од ових вагона остали су висећи над разрушеном гвозденом конструкцијом моста.

11. октобар – Почеле су борбе на обалама Дунава код Београда, код електричне централе. Неколико граната из бацача мина пало на Дорћол и Далматинску улицу. Било је жртава. Артилериски двобој између руских топова иза Панчевачког рита и немачке артилерије са Звездаре.

Обустављено електрично осветљење у вароши и престала вода. Имамо гаса за осветљење и пуну каду воде. Воду за пиће добијамо са извора у Бајлонијевој пивари.

Разарања железн. постројења и пристаништа настављају се без прекида.

12. октобар – Повремена артилеријска паљба. Са Миком Ранојевићем одлазим јутром на Калемегдан, са кога посматрамо разорни рад Немаца, који без предаха уништавају све од станице „Дунав” око града до Главне железн. станице.

Говори се да су поједине веће зграде миниране.

Тешкоће са снабдевањем намирницама. По улицама још увек доста света. Неконтролисане вести о напредовању наших.

13. октобар – Укинута телефонска централа. Минирања и разарања железн. постројења се настављају без прекида. Пристаниште минирано.

Вест о паду Смедерева, Паланке и Суботице.

У Београду објављено опсадно стање. Проглас потписао немачки „кампфкомандант” Београда. Полицијски час од 18 до 6 часова.

Уништавање аеродрома у Земуну, велики пожари.

14. октобар – У 4.30 час. изјутра прво (немачко, прим. прир.) бомбардовање Београда са Бежанијске косе гранатама и минама из бацача. Страшна експлозија мине у Кнеза Павла бр. 15 (касније 29. новембра, данас Булевар деспота Стефана, прим. прир.). Сви на ногама.

Разарање железничких мостова на Сави, као и дизалица на пристаништу.

Наишли руски авиони, бомбардовали Земун (вероватно аеродром).

У подне на ручку Милан Ђоковић са својом женом Дивном Радић. За време ручка дошли Андра Миливојевић и Крегар, чиновник Пиваре „Бајлони” и позвали нас да пређемо у подрум пиваре ради безбедности. Дали пристанак, испратили Ђоковићеве, који су отишли у Државну хипотекарну банку, а ми се преселили у Пивару. При сеоби (најнужније ствари: неколико душека, ћебади и хране) помогао нам Антоније Савић.

По подне поновно бомбардовање минама. Два ловца руска оборена, посада се спуштала падобранима, а Немци на њих пуцали. Један од њих рањен.

15. октобар – Најжешћа артилеријска ватра око 1 час по поноћи. Спавали у подруму Пиваре.

Већ почеле чарке у вароши, које су се убрзо развиле на Бајлонијевој пијаци. Борбе преко целог дана. Опасно било бити и у дворишту Пиваре. По свему изгледа да Немци пуцају из зграде Прве мушке гимназије, а да су партизани склоњени на самој пијаци. Вести пуно. Тврди се да има Руса. Општа узнемиреност. Пред вече се борба стишала. Веровали да су Немци отерани. Међутим, стигла вест да су се партизани и Руси (?) повукли са пијаце. Од подне већи пожари.

Пред ноћ обустављена борба.

16. октобар – У току ноћи (први јутарњи сати) поново почеле чарке. Страховит тресак са стране Скадарске у 2.10 час, затим још два страшна треска. Одмах затим почела борба за коју смо накнадно сазнали да је била између партизана и Немаца који су се забарикадирали у једној рушевини у Скадарској. Борба све жешћа, док око 6.30 час. партизани нису заузели Пивару и посели прозоре према Скадарској. Из подрума пребацили нас у склониште. Немци се повукли у зграду Прве мушке гимназије. Око 7.30 наишли први руски тенкови и два камиона. Са куле Пиваре дејствовао тешки митраљез (звани „шарац”). Доста рањених и погинулих. Једног Немца стрељали и оставили у кади једног од доњих станова (код кафане из Цетињске улице). Борба у свој жестини око 9 часова, кад су партизани напустили Пивару и прешли у напад на гимназију.

Нема заробљавања, сваког Немца убију.

У 11.30 борба у Душановој улици још трајање, а у 14 час је нешто удаљенија. Али око Пиваре поново непрестана пуцњава. Неки Немци су се сакрили у бункер код „Политике”, други у зграду г-ђе Јулке Бајлони.

Око пиваре тенкови и тешки митраљези. Пред вече пуцњава се стишала и пуца се само повремено.

Вест да је цело Топчидерско брдо већ ослобођено. Борбе се воде око зграда министарстава у Милоша Великог и Сарајевској улици. Има много Руса. Мост пешачки на Сави заузет од стране Руса у исправном стању.

17. октобар – Пред зору велики покрети тенкова. Око 6.30 почела је поново јака пуцњава око Пиваре. Туку из Скадарске, са угла Цетињске и Кнеза Павла и са пијаце. Оба немачка упоришта Врло јака пуцњава из свих врста оруђа око 7 часова.

Око 8.30 Немци се повукли у склониште између Кнеза Павла и Поенкареове. Руси и партизани добили појачање у великим тенковима.

После 10 часова борба око Пиваре опала. Пуцњава се пренела на Душанову и Будимску улицу. Ђока Илић стигао из Ул. Високог Стевана са вешћу да се у централи „Снага и светлост” налазе склоњени око 500 Немаца, који дају очајан отпор.

 

Артиљерци Црвене армије 

У собама према Кнеза Павла улици било је опасно задржавати се, јер су њоме шиштали меци.

У 12.15 прво јако бомбардовање од стране Руса, изгледа да је Калемегдан објекат напада. У 12.45 страшан тресак, сва се светла у мелцерају (подруму) Пиваре погасила. Уши заглушене. Са куле се види страшан дим са стране Доњег града. Вероватна јака експлозија муниције. Детонација невероватно јака.

Око 16 час. очајнички напад на упоришта Немаца код Прве мушке гимназије. Као и од сада и тог пута су се Немци показали као најгори зверови и бандити. За одбрану су палили околне куће како би осветлили крај. Становници тих кућа их тешком муком гасили и поред претње да ће бити убијени.

Упориште Немаца у бункеру у Поенкареовој (данашња Македонска) савладано. Има их још који се крију по кућама иза Пиваре. Руси и партизани избегавају по цену сопствених жртава рушење кућа. Из тих разлога чишћење иде спорије.

У Пивари смештен штаб Прве пролетерске бригаде и Пете црногорске дивизије. Много контрадикторних вести. Један залутали метак погодио је код Пиваре руског капетана који је подлегао повредама.

 18. октобар – Око 5 часова изјутра протутњали тенкови и тада је почела обилата артилеријска ватра. Два Немаца пали су у руке партизана у Цетињској пред пиварном капијом. Са њима била и три Талијана. Немци су одмах стрељани, Талијани су задржани као заробљеници.

Партизани се спремају да прославе дан Октобарске револуције. Синоћ су неке даме из нашег склоништа позване да им се умесе колачи.

Од поднева пуцњава слабија, али сазнајемо да се у нашој близини борбе воде још око „Руског цара”.

У 17 час. пуцњава је опет јача, али махом из лаких оруђа и бацача мина. Говори се да је у центру главно упориште Немаца код „Руског цара”, а да су они испред излога ставили жене и децу, а кроз њих провукли цеви од митраљеза и пушака и тако пуцају на совјете и партизане, који се уздржавају да гађају.

 

Немци су око града и у Београду подигли праву тврђаву одбране: ровови на обронцима Авале 

19. октобар – Ноћ мирна, али после стижу нова појачања. Веле партизани да се по свако цену мора очистити простор до Калемегдана. Сва се средства морају на жалост употребити.

У 7 час. почела јака ватра. По неколико минута не престаје пуцњава.

У 8 час. јако бомбардовање Калемегдана од стране руске авијације. Из Земуна противавионска доста дејствовала, али сва распрснућа у ваздуху далеко од авиона. Бомбардовање трајало више од 10 минута и то снажно.

Примили проглас команданта Београда генерал мајора Љубодрага Н. Ђурића. Добро састављен проглас, који даје већ нацрт онога што ће бити уређење федеративне Југославије.

У 10.05 час. прва граната од стране Немаца из Земуна. Граната ударила у велики димњак Пиваре. Велико узбуђење. Из подрума многи прешли у склониште од напада из ваздуха.

Од г-гђе Марте Миливојевић добио сам за славу (Св. Тома) хлеб као славски колач.

Артилерија стално и упорно гађа у правцу Позоришта. Ако је веровати причању руше „Руски цар” и „Риунионе” (немачка упоришта).

У 13 час. пуцњава слаби, вести контрадикторне. Ручак од партизана: пасуљ.

По подне вест да је хотел „Москва” ослобођен, и то борило се спрат по спрат. Припреме за јуриш на „Руски цар” и „Риунионе”. Пожари у Краља Петра улици и Ул. Змаја од Ноћаја. Читав низ зграда запаљен од стране Немаца.

 

Више од 3.000 Београђана узело је пушке у руке да би се придружило ослободиоцима 

20. октобар – У 6.45 почет напад тенковима, а у 7.30 час. Јовица Милошевић донео вест да су Немци из „Риунионе” и „Руског цара” побегли, а да су партизани са Совјетима продрли у Чика Љубину и Васину улицу. У Чика Љубиној, на Краљевом тргу и около призор страшан. Изгледа да је тај крај Београда највише страдао.

Наредба бр. 1. – полицијски час од 18 час. Празни станови да се пријаве. Сви на рад.

Последње вече у мелцерају Пиваре. Велики ватромет, скидање телефонске жице. Партизани напустили пивару.

21. октобар – Каћуше туку Земун. Са Бежанијске косе неколико граната. Има погинулих.

Око 9 час. напустили смо Пивару и вратили се у Кнеза Павла. Опште пресвлачење, воде још нема. Говори се да ћемо је добити за 2-3 дана. Нема ни електричног осветљења. Улице препуне веселог света. Страшан призор: Сагорели лешеви Руса у порти Вазнесенске цркве..

Трагови млазева крви низ фасаду зграде Јадранско-Подунавске банке: од радозналог секретара швајцарског конзулата, погинулог на самом прозору.

Краљев трг страшна слика. Нови универзитет до темеља изгорео, Коларчев делимично. Миниране и уништене поповска кућа, хотел „Македонија” и кућа до Главне лутрије. У овој последњој доста наших погинулих.

Пуцњава се удаљује, веле да је заузета Бежанијска коса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.