Небрига за рударе затвара руднике

Ресавица – Због тога што није реализован план консолидације, производња у ЈП ПЕУ „Ресавица” ове године биће мања за 150.000 тона угља. То је шест одсто мање него лане, чиме је ова компанија, коју чини девет рудника, изгубила око 600 милиона динара, сазнаје „Политика” од Горана Николића, председника Синдиката поменутог предузећа. Према његовим речима, већ ове године део рудника је требало да буде механизован, а план производње за текућу годину био је 750.000 тона угља. Недостатак од око 150 рудара, колико их је у међувремену пензионисано, изазвао је пад производње, али угрожена и безбедност у јамама, јер је мање рудара у сменама. После седнице Главног одбора синдиката, Николић је у име 4.000 рудара и њихових породица послао писмо премијеру Александру Вучићу.

Према његовим речима, рудари „Ресавице”, предузећа од кога је пре више од 160 година кренула индустријализација Србије, траже обезбеђење стратешког партнера и хитно спровођење програма консолидације, којим је предвиђено отварање нових механизованих рудника, десетоструко повећање производње и постепено смањивање субвенција рудницима. Они у писму захтевају и постављање директора са одговарајућом стручном спремом и пријем неопходних радника. Уколико не добију одговор, сматраће да су „пуштени низ воду”.

– Неколико пута смо тражили да нас премијер прими како бисмо га упознали са ситуацијом у рудницима. Ево, пре неколико дана рудар у јами „Стрмостен”, у којој је смртно страдао Жељко Милетић, задобио је тешку повреду руке. Питање је дана када ће се нова несрећа догодити у некој од јама, јер ми више немамо ни директора, јер је Владану Милошевићу, в. д. директора компаније, мандат престао 4. новембра – наводи Николић.

Он сматра да је то недопустиво, јер због опасности посла рударски прописи строго морају да буду поштовани, а у јамама мора да влада „војнички режим”.

– Конкурс је расписан још септембра прошле године, када је Милошевић, економиста по струци, именован за в. д. директора компаније. У међувремену му је мандат продужен. Ако немамо стручног директора, односно команданта, могућност да дође до несреће је знатно већа – каже Николић за наш лист.

Он додаје да због тога што Комисија за заштиту понуђача касни с одлучивањем по жалбама, касне и тендери, па не стиже репроматеријал, који је веома битан за безбедност и здравље рудара. Жалба на тендер за набавку челичних подграда, које су кључне за сигурност рудара, нису решене још од фебруара, а слична је и ситуација и са осталом рударском опремом.

– Апсурдно је да поједини рудници у којима производња није обустављана ни за време Другог светског рата престају да раде због недостатка репроматеријала. Такође због кашњења тендера, рудари су први пут у историји сами морали да плате обавезан годишњи систематски преглед –огорчен је Николић.

Он још каже да се рудари осећају преваренима, јер од 2012. године постоје обећања да рудници неће бити приватизовани, а план консолидације, који је Влада Републике Србије усвојила 1. новембра прошле године, још увек се не реализује. Рудницима није пружена шанса, већ су понуђени на „сурову продају”, а Агенција за приватизацију није им доставила списак потенцијалних купаца, иако су га тражили као заинтересована страна.

– Оваквом небригом, затворићемо се сами. Боље је да нас затвори држава, него неки приватник. Нека нам кажу да нисмо потребни, бар да знамо – закључује Николић и додаје да је незадовољство рудара на ивици штрајка, којим неки рудници већ прете.

Зорица Глигоријевић

-----------------------------------------

Петиција

После усвајања плана консолидације, синдикат компаније покренуо је петицију како би се план спровео под окриљем Електропривреде Србије. Иако је петицију потписало више од 20.000 рудара и мештана девет општина у којима се налазе рудници, из канцеларије премијера Србије нису добили никакав одговор, тврди Николић.

-----------------------------------------

Смањење плата

Николић оцењује да ће смањење плата од 10 одсто деловати изузетно дестимулативно, јер рудари раде најтеже и најопасније послове, у скученим просторима, од 300 до 400 метара испод земље. Непрекидно су изложени великој прашини, отровним и експлозивним јамским гасовима, а имају застарелу опрему. Њихове зараде су најниже у новијој историји.