петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Лепо” се сложило

Лепо се сложило: дани ватрених обрачуна представника већине са албанском мањином у Војводини, када су се палиле пекаре и разбијали излози, завршили су изборима за националне савете националних мањина (НСНМ) на које је у просеку изашло мање од 30 одсто и овако малог броја уписаних гласача. Мала излазност мањина на изборе за чланове институције која наводно треба да их представља за мене је непобитан доказ да је концепт НСНМ-а лош. Напросто – не функционише. Овакви резултати избора би требало да буду почетак разговора о изменама постојећег закона и проналажења нових форми самоорганизовања мањина. (Овде вероватно већина представника већинског народа престаје да чита текст, јер их се проблеми мањина уопште не дотичу, осим када се буне против сваке позитивне акције у њихову корист.)

Још у време јавне расправе о Закону о НСНМ-у на питање: које теме ће бити предмет вашег заједничког деловања по питању мањина, добио сам одговор: „Нема заједничке теме. Свако ради за своју мањину.” Пракса је потврдила погубност овог приступа. Погубност по положај мањина, наравно, а не и изабраних чланова НСНМ-а.

Гајим велику и чини ми се оправдану сумњу у бирачке спискове националних мањина. Наиме, од наших грађанки и грађана који се још увек живо сећају прогона и изгона на основу имена или презимена из деведесетих година, очекује се да се добровољно јаве на посебан списак који их издваја из већине, у којој желе да буду што мање видљиви! Иначе, етничка припадност је податак који нисте дужни да искажете чак ни приликом пописа становништва, јер спада у домен приватности. После инцидената с пекарама многи од оних који су се пријавили одустали су од одласка на гласање из „безбедоносних разлога”. Али мислим да је кључни разлог апстиненције одсуство резултата рада НСНМ-а, или у нешто бољем случају, недостатак информација о томе шта су и како национални савети националних мањина урадили у протеклом периоду. Оно што сви знају је да су из године у годину уџбеници на језицима мањина проблем који се не решава, као што сви знају да самодовољни национални савети добијају паре из буџета и да их троше углавном на себе саме. Знају и да су се у мањинско питање директно уплеле странке које представљају мањине, да је рецимо у Санџаку битка за савет на граници физичких сукоба, да се држава „прави Тоша” и годинама толерише привремено стање са два национална савета и рецимо предлог једног од савета да људи мењају своја презимена да би се вратили националним коренима…. Тако при објави прелиминарних резултата избора за националне савете националних мањина сазнате да су победили Пастор и Угљанин!

Вероватно претерујем, али мени национални савети националних мањина представљају у пракси спроведену уставну дефиницију „држава српског народа и свих грађана….” Национални савети националних мањина требало би да окупе „све грађане” и успоставе њихову посебну институцију унутар система за области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма. Ево вам, играјте се.

С правом би ми замерили ако бих се задовољио критиком без бар неких предлога о бољем и сврсисходнијем самоорганизовању мањина у остваривању Уставом загарантованих права.

Кључна реч је самоорганизовање, а не организовање од стране и по правилима које одређује и финансира држава. То би вратило теме културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма ближе цивилном друштву, што мислим да је природни простор у коме о њима треба разговарати. Изолација, гетоизација мањина, може се избећи само активним укључивањем представника „већине”, јер проблем нису мањине, него већина и њено неразумевање и неприхватање различитости. Финансирање било ког „тела” које представља мањину мора бити пројектно, а не гарантовано. Дакле ви предлог, држава паре, јавност цени резултат, па ако је добар јавите нам се опет, а ако не – ,,следећи”. Такав приступ би успоставио другачију комуникацију с „базом”, са њиховим реалним дневним проблемима. То би, такође, спустило деловање на локални ниво које би, оптимистички верујем, било успешније на нивоу локалне управе него на националном нивоу где је све тромо и мање транспарентно. Свака самоуправа већ има минимум услова за такву сарадњу.

Наравно, као и увек до сада и по многим другим питањима, предложени разговор ће изостати. Ако ништа друго можда сам помогао да национални савети националних мањина препознају бар једну заједничку тему: По сваку цену спречити било какву промену која ће угрозити блажени мир у коме се башкаримо.

Оснивач Грађанских иницијатива

Коментари8
77963
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља