Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нешто више од пуке наде

Ми­љен­ко Јер­го­вић у пре­пи­сци са Све­ти­сла­вом Ба­са­ром опи­су­је сце­ну у ко­јој му при­ла­зи не­по­знат чо­век усред За­гре­ба и пи­та га: „За­што ви мр­зи­те све хр­ват­ско?” Чи­ни се да се са истим пи­та­њем су­о­ча­ва сва­ко ко у пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру про­бле­ма­ти­зу­је ци­ље­ве соп­стве­не на­ци­је.

Из­ви­ња­вам се Зо­ра­ну Ћир­ја­ко­ви­ћу што сам услед нео­ба­ве­ште­но­сти ње­го­ву ко­ва­ни­цу „ауто­шо­ви­ни­зам” при­пи­сао Че­до­ми­ру Ан­ти­ћу. У Ћир­ја­ко­ви­ће­вом ре­а­го­ва­њу на мој при­лог „Ту­жба­ли­це” на­ла­зим ви­ше еле­ме­на­та за сла­га­ње не­го за по­ле­ми­ку. Ту из­не­те ста­во­ве не сма­трам ауто­шо­ви­ни­стич­ким. Они се, ме­ђу­тим, мо­ра­ју та­кви­ма учи­ни­ти они­ма ко­ји под деј­ством на­ци­о­нал­не иде­о­ло­ги­је уте­ме­ље­ну кри­ти­ку по­став­ке на­ци­о­нал­них ци­ље­ва, не­у­пит­них и бо­гом да­них, ту­ма­че као још је­дан при­мер шо­ви­ни­зма пре­ма соп­стве­ној на­ци­ји.

Та­кав шо­ви­ни­зам, на­рав­но, по­сто­ји, али не мо­же се сва­ко кри­тич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње под­ве­сти под ауто­шо­ви­ни­зам. А сло­жи­ће­мо се да раз­ло­зи за пре­и­спи­ти­ва­ње по­сто­је. Ћир­ја­ко­вић је не­ке, са ис­ку­ством све­до­ка отва­ра­ња ма­сов­них гроб­ни­ца, опи­сао бо­ље не­го што бих сам умео. Сво­је ре­а­го­ва­ње Ћир­ја­ко­вић за­вр­ша­ва на­дом да сле­де­ће ге­не­ра­ци­је не­ће мо­ра­ти да пре­жи­вља­ва­ју ма­сов­не зло­чи­не. А ја се пи­там да ли је мо­гу­ће да се ура­ди не­што ви­ше не­го да се чо­век на­да? На при­мер, да се учи­ни на­пор пре­у­те­ме­ље­ња гра­ђе­ви­не срп­ске на­ци­је.

Тек се сти­ша­ла рас­пра­ва ко­ја се це­ле ове го­ди­не во­ди­ла у јав­но­сти око те­жњи по­је­ди­них за­пад­них ауто­ра да се Ср­би­ји при­пи­ше кри­ви­ца за Пр­ви свет­ски рат, док је она ствар­но са­мо пру­жи­ла по­вод. Чак и то ни­је са­свим тач­но, јер је Га­ври­ло Прин­цип у Фра­њу Фер­ди­нан­да пу­цао као ју­го­сло­вен­ски на­ци­о­на­ли­ста. Кад се раз­гр­ну за­ве­се ко­је скри­ва­ју су­шти­ну, ја­сно је да је рат по­чео за­то што је Аустри­ја хте­ла да се об­ра­чу­на са Ср­би­јом, јер је осе­ћа­ла да је објек­тив­но угро­жа­ва раз­бук­та­ли срп­ски на­ци­о­нал­ни по­крет. Још два пу­та у два­де­се­том ве­ку ре­ша­ва­но је срп­ско на­ци­о­нал­но пи­та­ње – и с њим по­ве­за­на ју­го­сло­вен­ска или за­пад­но­бал­кан­ска – у Дру­гом свет­ском и ра­то­ви­ма де­ве­де­се­тих.

Жр­тве ко­је је срп­ска на­ци­ја под­не­ла, а још ви­ше од то­га жр­тве ко­је су у име срп­ске на­ци­је на­не­те дру­ги­ма и зло­чи­ни ко­ји­ма је срп­ска на­ци­ја осра­мо­ће­на, на­ме­ћу оба­ве­зу да се учи­ни не­што ви­ше од пу­ке на­де да се исто­ри­ја мо­жда на­шој де­ци не­ће по­но­ви­ти. Ски­да­ње срп­ске на­ци­је и ње­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са с пи­је­де­ста­ла не­до­дир­љи­во­сти и под­вр­га­ва­ње кри­тич­ком пре­и­спи­ти­ва­њу ма­ли је усту­пак ко­ји се од па­три­о­та тра­жи. Не­по­ре­ци­ва је исти­на да се жр­тве су­ко­ба овог ти­па кроз ка­кве ми про­ла­зи­мо у сле­де­ћем по­гла­вљу исто­ри­је оба­ве­зно ја­вља­ју као зло­чин­ци, и не ви­дим не­ки сми­сле­ни раз­лог за Ћир­ја­ко­ви­ће­ву на­ду да ће баш у на­шем слу­ча­ју исто­ри­ја да се уми­ло­сти­ви и по­ште­ди нас та­кве суд­би­не.

На­ци­ја је струк­ту­ра ко­ју ства­ра­ју љу­ди. Ср­би су иза­бра­ли да сво­ју на­ци­ју за­сну­ју на ве­ри, на за­јед­ни­ци вер­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Ре­ћи да је тај из­бор био по­гре­шан би­ло би бе­сми­сле­но, као што су бе­сми­сле­не и тврд­ње да је ства­ра­ње Ју­го­сла­ви­је би­ло по­гре­шно – оба су из­бо­ра би­ла мно­гим чи­ни­о­ци­ма усло­вље­на и пи­та­ње је ко­је на­ди­ла­зи мо­гућ­ност са­зна­ња да ли је дру­га­чи­ји из­бор у оба слу­ча­ја уоп­ште био мо­гућ. Ток исто­ри­је по­ка­зао је да је про­је­кат Ју­го­сла­ви­је нео­др­жив, и она се два пу­та у кр­ви рас­па­ла. Град­ња срп­ске на­ци­је на ба­зи јед­не цр­кве до­ве­ла је и ту на­ци­ју и ње­но окру­же­ње у кон­фликт­ну си­ту­а­ци­ју ко­ја се про­те­гла на цео два­де­се­ти век. 

Да се све окон­ча­ло ус­по­ста­вом не­ка­кве ста­бил­не кон­сте­ла­ци­је на­ци­о­нал­них др­жа­ва у ре­ги­о­ну, као што је из­гле­да­ло пре де­се­так го­ди­на, раз­ло­га за пре­и­спи­ти­ва­ње не би ни би­ло. Ме­ђу­тим, ре­ги­он за­хва­ћен ре­ша­ва­њем срп­ског пи­та­ња и оних ко­ји су с њим у ве­зи, за­пад­ни Бал­кан, ју­гос­фе­ра, ка­ко год, ре­ги­он је стаг­на­ци­је, ти­ња­ју­ћих на­ци­о­на­ли­стич­ких стра­сти, др­жа­ва про­тек­то­ра­та и др­жа­ва ко­је че­зну да про­ме­не ста­тус. Пред Ср­би­јом је иза­зов да на из­ме­ну ове си­ту­а­ци­је ути­че по­ла­зе­ћи упра­во од осно­ва на ко­ји­ма је са­ма кон­сти­ту­и­са­на.

Ана­ли­ти­чар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.