Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црвени капиталиста завио банке у црно

„Црвени капиталиста”, како су другови из СПС-a звали Горана Перчевића, нови је осумњичени у полицијској акцији против оних који су на руб пропасти довели српске банке. Перчевић је, заправо, један од оних „успешних српских бизнисмена” који су уз подршку политичара оштетили седам српских банака тако што су узимали кредите, а онда их нису враћали.

Четири од тих седам банака су већ прогласиле банкрот: Универзал, Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд.

Премијер Александар Вучић је Перчевићев начин пословања пре два дана описао као систем у коме се тајкуни обрате неком политичару који им обезбеди „пролаз” у некој банци, затим узму десетине милиона евра, а политичара исплате са милион, два. Вучић је напоменуо и да не верује да је председник СПС-а Ивица Дачић имао икакве везе са овим случајем, уз напомену новинарима да не зна све детаље случаја и да га због тога „не држе за реч”.

Перчевић је, по речима министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, ухапшен због сумње да је различитим малверзацијама оштетио Универзал банку за 1,4 милијарде динара. Ова банка одобрила је разним фирмама 34 кредита која нису враћена, а и начин одобравања кредита био је сумњив.

Због марифетлука у одобравању кредита у фебруару је ухапшен и Драган Томић, посланик СНС-а који је био председник Извршног одбора банке. Он је притворен због одобравања два кредита којим је Универзал банка оштећена за пет милиона евра. Један од та два кредита одобрен је управо Перчевићу, док је други додељен Ветеринарском заводу чији је власник Драган Ђурић.

Тада се сазнало да је Перчевићева фирма „Интеркомерц” за кредит вредан око милион евра као гаранцију дала „шерпе, лонце, поклопце и тигање”. За други зајам је приложио кобасице и сувомеснате производе из свог „Котекса”. Перчевић је уједно и један од акционара Универзал банке.

Највећи акционар Универзал банке Небојша Дивљан рекао је у фебруару да су кредите добили Жељко Жунић, власник „Беохемије”, са којим Перчевић има „измешано” власништво у неколико фирми, Мирослав Богићевић, власник „Фармакома”, и Драган Ђурић. Њихов укупан дуг према Универзал банци, како је тада навођено, достиже 4,5 милијарди динара.

До слома банке, према Дивљановој интерпретацији, дошло је после упада једне интересне групе у органе банке током јануара и фебруара 2013. године. Највећи дужници банке погурали су свог кандидата Драгана Томића, нижег руководиоца банке из Шапца, као председника Извршног одбора, који је врло брзо променио руководећу структуру.

Одмах након ових промена банка је почела незаконито да одобрава кредите великом броју анонимних фирми које су морале бити повезане са „Беохемијом”, „Интеркомерцом” и другима којима такви кредити нису смели бити одобрени.

Са друге стране, Перчевић је у то време тврдио да задуженост „Интеркомерца” код Универзал банке није повећана од када је на чело Извршног одбора дошао Драган Томић.

– Толико фирми није вратило дугове Универзал банци протеклих година и сада се појави „Интеркомерц” који је у блокади тек три месеца и одједном смо ми криви за пропаст Универзал банке. Да сам хтео да варам банке, већ бих негде отишао до сада. Али, не, ја седим овде и радим са својим сарадницима по 15 сати дневно – пожалио се тада Перчевић „Политици”.

Јавност Перчевића памти као перспективног младог функционера Социјалистичке партије Србије који је, заједно са Ивицом Дачићем, важио за звезду у успону у време Слободана Милошевића. После петооктобарских промена је кратко био потпредседник странке, да би после тога отишао у приватни бизнис. Некадашњи другови га зову „црвени капиталиста”, мада он инсистира на томе да није тајкун: „Немам вилу, јахту, ни авион. Живим сасвим нормално на Палилули на петом спрату зграде.” Негира и сваку блискост и повезаност са политком. Чак тврди да није члан ниједне странке и да, наравно, не финансира СПС. Другим речима представља се као да су му сви контакти из времена бављења политиком испарили и да је кренуо од нуле.

Перчевић је у бизнис кренуо са приватизацијом некадашње спољнотрговинске фирме „Интеркомерц”, да би данас имао мало пословно царство на климавим ногама (дужан је многим банкама, као и Фонду за развој). По званичним подацима, ова компанија има још седам зависних друштава: „Интерсеком Појате” Ћићевац (производња„ флипса”) „Интеркомерц аграр” Врбас (силоси за паковање брашна), „Интербрико” Нова Варош (фабрика брикета) „Интерком Рас” Рашка, млекара „Златарка” Нова Варош, „Радаковић” Вршац (паковање соли и производња зачина) и месна индустрија „Котекс” из Сурчина.

Завршни рачуни ове групе Перчевићевих предузећа, која упошљавају укупно 465 људи, показују да је прошле године остварен губитак од чак 6,5 милијарди динара, што је око 57 милиона евра. Укупна дуговања ових фирми премашују 25 милијарди динара (око 215 милиона евра).

Рачуни Перчевићеве матичне фирме „Интеркомерц”, као што се може видети на сајту Народне банке, тренутно нису у блокади, с обзиром на то да су му повериоци прихватили унапред припремљени план реорганизације. То значи да су му одгодили наплату дугова или прихватили да потраживања претворе у капитал.

Влада Србије тренутно ради на реорганизацији Српске банке, односно њеном спасавању, а овај бизнисмен је опет на списку оних који нису отплаћивали кредите. Осим тога, у извештају Савета за борбу против корупције Перчевић је уз Мирослава Мишковића, Жељка Митровића, Војина Лазаревић, Ненада Поповић, Топлица Спасојевића, Небојше Човића наведен као један од оних привредника који је користио привилегије и узимао повољне кредите Фонда за развој. Велики број њих их није враћао, међу њима је и власник „Интеркомерца”, а његов дуг према Фонду за развој износио је 118 милиона динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.