Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Драгојевић: Истражити криминалну приватизацију биоскопа

„Окупација” београдског биоскопа „Звезда” је симболичан чин, коју су подржали скупштински Одбор за културу и информисање и Групација за кинематографију Привредне коморе Србије, а сада је на надлежним институцијама да реагују на „криминалне приватизације” биоскопа, изјавио је данас посланик СПС и члан тог скупштинског тела Срђан Драгојевић.

„Млади људи имају право на ово, ја ово топло подржавам, они су одлучили да кажу - ми смо надлежни, јер је у нашој земљи јако тешко утврдити ко је за шта надлежан. Пре тачно годину и седам дана упутио сам посланичко питање Министарству кулутре, у вези са приватизацијом Београд филма и добио сам договор - нисмо надлежни”, рекао је Танјугу Драгојевић.

Познати режисер је подвукао да је Групација за кинематографију ПКС, која у свом саставу има продуценте, дистрибутере и биоскопске приказиваче, једногласно подржала ту акцију младих аутора, који су „били јако млади када се десила криминална приватизација”.

Они, навео је режисер и посланик, имају право на место где ће да приказују своје филмове, поготово у светлу „једног страшног монопола који је допуштен, а то је да мултиплекси у Београду наговештавају да ће продуцентима наплаћивати приказивање домаћих филмова”.

Драгојевић је открио да ће на наредну седницу Одбора за културу и информисање бити позвани представници Агенције за приватизацију, Министарства културе, Филмског центра, дистирбутери...како би сви заједно дали предлоге како да се та ситуација превазиђе.

„Позваћемо и Тужилаштво за привредни криминал да и они дају свој суд ове приватизације. Морам рећи без икаквог партијашења, када прођем поред изгореле Козаре, затвореног Јадрана и руинираног Балкана, помислим на ДС и Г17 плус. Те две партије су удариле ексер на сандук београдских биоскопа”, рекао је Драгојевић.

Он је нагласио да је бивши премијер Мирко Цветковић радио у ЦЕС Мекону, фирми која је направила тај план приватизације и сматра да је велика и катастрофална одговорност партија које су тада биле на власти.

Говорећи о приватизацији београдских биоскопа, Драгојевић је рекао да је „Звезда” само један у низу примера криминалне приватизације, да је 2007. године 70 одсто власништва Београд филма продато за 9,2 милиона евра, док су стучњаци проценили вредност 17.000 квадрата простора на 68 милиона евра.

„И да не буде неспоразума, господин криминалац, који је извршио приватизацију, одлежао је две од три године затвора, не због криминалне приватизације, већ што је државу и мале акционаре оштетио за новац који су они морали да добију од продаје пет биоскопа Агрокору”, навео је он.

Драгојевић је још једном позвао државне органе да преиспитају ту „криминалну приватизацију и да се поново поднесе кривична пријава против господина робијаша”.

Према његовим речима, следећи аспект читаве ствари зашто треба извршити поништење те приватизације је то што је „дотични власник” имитирао рад биоскопа три године, а обавезу да биоскопи раде у том периоду, имао је по уговору.

Постоје докази да биоскопи нису радили током те три године, већ је само имитиран рад да би се што пре затворили, тако да постоји много разлога за покретење нове кривичне пирјаве, али и за поништење приватизације Београд филма, рекао је Драгојевић.

Он је поновио идеју да се четри или пет централних београдских биоскопа изузму из приватизације, да постану власништво града као институције од културног значаја.

„Морам да посебно поменем биоскоп Балкан, први биоскоп у Србији који ради од 1912, чија је зграда под заштитом, а који је био планиран за коцкарницу. Морам да поменем и сумњиви пожар у биоскопу Козара прошле године, који је очигледно подментнут...„, указао је он.

Према његовим речима, ради се да и даље о томе да девет од 14 преосталих биоскопа постану коцкарнице, бутици, супрмаркети, али да се нада да је иницијатива младих довољна да државне институције реагују и да врате београдској публици бар неколико познатих и вољених биоскопа.

Говорећи о својим искуствима, познати резисер је рекао да је његов филм „Парада” имао око 300.000 гладалаца у артхаусу, уметничким биоскопима у Италији, Француској, Немачкој, Скандиавији и да су у тим земљама ланци биоскопа изузетно добро посећени.

„Људи одлазе да гледају уметничке филмове, а сам број гледалаца на Фесту, на Фестивалу ауторског филма, на Слободној зони, а то је око 300.000 људи на годишњем нивоу, говори да Београд, као велики град, заслужује три до четири артхаус биоскопа, са две до три сале, кафићима, књижарама где би гостовали аутори и где би се одржавале трибине”, навео је он.

Драгојевић је подвукао да се данас на тај начин промовише филм.

Он је, међутим, додао да постоји и она млађа публика која иде у мултиуплексе, „која је задовољна разним америчким ђубретом и кокицама”, али и да је Београд увек имао бројну публику за захтевније уметничке филмове.

„Држава ипак улаже доста новца да се направе филмови и то квалитетни, који освајају награде на фестивалима, а дошли смо до тога да они код нас имају између 500 и пар хиљада гледалаца, што сведочи о томе да је, не само у Београду, већи и у читавој Србији, неопходан ланац малих уметничких биоскопа, који би итекако били исплативи”, уверен је Драгојевић.

Градски секретар за културу подржао окупацију „Звезде"

Градски секретар за културу Владан Вукосављевић изјавио је данас након посете биоскопу „Звезда” и разговора са члановим Покрета за окупацију да подржава и разуме мотиве за такву иницијативу али је додао да се морају прво испитати правне претпоставке.

„Ово је један вапај, један крик, једна врста дозвољеног интелектуалног и фактичког малог бунта који указује на једну трагичну ситуацију коју Београд има када је реч о биоскопима, поготово са биоскопима са одређеном уметничком и филмском концепцијом”, навео је Вукосављевић.

Он је нагласио да Београд такве биоскопе у центру нема.

„Ови млади људи ентузијасти, посвећеници, направили су један одлучан гест, али се суочавамо са једном правном ситуацијом која је настала у ранијем периоду”, додао је Вукосављевић.

Према његовим речима, нека од претходних власти је успела да приватизује једно предузеће без да прецизно одреди на који начин и уз које услове морају да буду очуване његове основне делатности.

„Ми ћемо пружити подршку, наравно кад видимо какве су правне претпоставке за то. Вероватно ће доћи до неких разговора са власником, мало озбиљнијих него што су поруке преко Фејсбука”, казао је Вукосављевић.

Он је изразио наду да ће ова иницијатива, која је врло храбра и врло одлучна и усмерена ка једном добром циљу, бити уз поштовање закона.

„И власник је, како сам обавештен, био је обавезан уговором да сачува делатност ових биоскопа. То се није десило. Неко је пропустио да се жали на то што он није урадио и сад смо се нашли у једном замешатељству које је врло незгодно”, истакао је Вукосављевић.

Он је указао да су Секретаријату за културу везане руке, али да постоје друге градске институције, као што је градско јавно правобранилаштво и да се прво морају испитати правне претпоставке.

„Када то будемо урадили видећемо, у складу са околностима, шта може да се постигне”, рекао је Вукосављевић и додао д у овом тренутку да не може да даје конкретне процене, али да је добра воља ту.

„Иза ових речи стоји једна озбиљна јасна и разумна процена да Београду недостају његови биоскопи у центру града, мали алтернативни, квалитетни биоскопи. Ово један од таквих и ми ћемо руковођени тим ставом да покушамо да видимо шта се у датим околностима највише може урадити”, подвукао је Вукосављевић.

Како је додао Београд заслужује да има биоскоп где ће се скупљати аутори, организовати трибине...јер није све у блокбастерима, у филмовима холивудске А продукције. Моного тога је када је реч о филму у специјалм програмима, алтеранативним и концептуалним приступима и Београду то недостаје, истакао је Вукосављевић, напоменувши да је главни град изгубио све биоскопе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.