Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко Београду враћа биоскоп „Балкан”

Фасаде према улици су обновљене, а простор где је некада била биоскопска сала, са галеријом која је сада срушена, следећи је на реду за уређивање (Фото Ж. Јовановић)

Скидање скела са обновљене фасаде здања у Улици браће Југовића најава је повратка у живот биоскопа „Балкан”, кога је, у мутним водама приватизације „Београд филма”, заједно са још 13 кино-сала, удавио Никола Ђивановић.

Иронија је да ће „Балкан”, како незванично сазнајемо, васкрснути вољом и новцем Саше Марчете, који је, уз Ђивановића, осуђен због малверзација којима је уништено најстарије српско предузеће за производњу, дистрибуцију и приказивање филмова.

Биоскоп „Балкан”, односно фирму „Беобана” на коју је он преписан након што је Ђивановић распарчао „Београд филм”, купио је 2008. Саша Марчета, власник кладионице „Макс бет”. Спекулисало се да он намерава да ту кино-салу, једну од најстаријих у граду, претвори у коцкарницу. Пре три године почео је обнову „Балкана”, али тада је ухапшен. Градилиште је било пусто до пре два месеца, када су се грађевинци опет појавили. Инвеститор је измирио дугове и обнова је могла да се настави, наводе у „Ас комерц стану”, фирми којој су поверени радови.

На табли градилишта наведено је да је инвеститор „Беобана” и да би радови требало да се окончају у мају наредне године. У „Ас комерц стану” нам је речено да не могу да нам дају детаље о инвеститору,али уверавају да се зграда биоскопа „Балкан”, која је под заштитом као споменик културе,враћа у првобитно стање и да ће се у њој опет приказивати филмови.

Екипа „Политике” јуче је ушла у зграду „Балкана”, чије су две фасаде према улици обновљене, а дворишна се сређује. Простор где је некада била биоскопска сала, са галеријом која је сада срушена, следећи је на реду за уређивање. У згради је направљен и подземни ниво. Према пројектној документацији, кажу у „Ас комерц стану”, у згради „Балкана” биће и кафе-клуб.

„Беобана” је у Агенцији за привредне регистре као своју делатност уписала приказивање филмова. Директор је Вељко Вудраговић, а као власник наведена је „Зиросам партнерс лимитид”, кипарска фирма коју је Никола Ђивановић основао 2007. године како би преузела „Беобану”, односно „Балкан”. Потом је „Беобану” купио Саша Марчета, који наводно и данас стоји иза ње.

Никола Ђивановић, како се наводи у писаним одговорима „Беобане”, није у власничкој, нити у управљачкој структури тог привредног друштва. О Саши Марчети, на наше директно питање, нису се изјаснили, нити су хтели да сами именују власника.

– Није политика нашег привредног друштва да појашњавамо власничку структуру, већ да свој посао радимо стручно, професионално и одговорно – пише, већим словима од оних у остатку дописа, у одговору „Беобане”.

-----------------------------------------------------------------------

Растурање „Београд филма”

Никола Ђивановић, који је „Београд филм” купио 2007. године, распарчао је то предузеће на 14 зависних фирми, од којих је свакој преписан по један биоскоп. Потом су фантомске кипарске фирме, иза којих је стајао Ђивановић, преузеле већину биоскопа и препродавале их једна другој, при чему је већина добити утајена и од порезника и од малих акционара, радника „Београд филма”. Ђивановић је тако прибавио имовинску корист од око три милиона евра.

-----------------------------------------------------------------------

Реновирани „Балкан” попут „Академије 28”

У биоскопу „Балкан” приказиваће се и домаћи некомерцијални филмови. Биће то и састајалиште уметника разних профила, тврде у „Беобани”.

– Објекте такве намене прати и угоститељска делатност, као што је то донекле и концепт „Академије 28”. Компанија мора да води рачуна и о култури и о финансијској одрживости пословања, то су два стуба на којима планирамо развој биоскопа „Балкан” – кажу у „Беобани”.

Од финансија зависи да ли ће посао завршити до маја следеће године, а мања померања рокова, наводе, нису неочекивана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.