Петак, 06.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајево

Сарајево. Хотел „Босна”. Седим за столом, пијем чај. У граду сам захваљујући Савету за регионалну сарадњу, чији је генерални секретар Горан Свилановић. Они су омогућили да представа „Госпођа министарка” позоришта „Бошко Буха”гостује у Народном позоришту у Сарајеву чији је управник био и Бранислав Нушић од 1923–1927. Савет за регионалну сарадњу први пут је дао средства за културу, што доживљавам као важан гест у времену које културу и савремено стваралаштво препознаје као камен око врата, нужно буџетско зло. Економска криза постаје алиби за свечани марш право у мрак. Тржни центри намећу се као храмови, нова светилишта новца и конзумеризма, за разлику од позоришта, музеја, галерија...

Карте за представу плануле су истог дана кад су пуштене у продају. Интересовање медија је огромно. Баш због тога, због бројних интервјуа и конференције за новинаре, Власта Велисављевић и ја допутовали смо дан пре ансамбла. Организација гостовања је савршена, обавезе детаљно испланиране. Власти прилазе бројне Сарајлије да га поздраве, искажу поштовање. Обасути смо пажњом и срдачном једноставношћу људи на сваком кораку. Није у питању куртоазија, већ непатворена људска топлина.

Листам„Дневни аваз”и наилазим на текст који ме потпуно руинира. Тема је Иван Ивановић и његов тобоже виц испричан на телевизији која има националну фреквенцију и чији је власник исти човек који је са програма Б92 послао у прошло време „Утисак недеље” и Ољу Бећковић. Седети усред Сарајева, града који је жива рана и после 20 година и у којем је немогуће не размишљати о злочину, злу, смрти, седети и читати „виц”: ,,После 1995. порастао је број Босанки које рађају пре петнаесте године. После кажу да плави шлемови тамо ништа нису радили”, док ми млада жена доноси наручени колач, прича са мном као са рођеном својом, а ко зна каква јој је била ратна судбина, неописива је срамота. Види она шта ја читам. Мало ми је да кажем страшно, мало ми је да кажем да је Иван Ивановић морална нула, да се медији понашају као варвари, мало ми је речи... У Сарајеву сам и долазим из Београда. Из Београда стиже представа, али стиже и „вицкасто зло” Ивана Ивановића. Стиже позориште, стиже уметност, култура, али стижу и медијски варвари. Наша представа као и било која друга која пређе границу Србије, осим што је уметнички чин, има још једну додатну димензију, да споји тамо где је политика кидала, комадала људскост, поништавала је и афирмисала оно најгоре у човековој природи. Али како се отети мислима да све представе, све књиге, све оно што представља највредније и најкреативније што је човек током историје цивилизације и културе створио, да сва људска доброта не може да стане на пут примитивизму, рату, разарању, да је цивилизација тако крхка кад стигну варвари. Који не долазе из далека, они су ту међу нама. У медијима се добро виде, јер многи медији као продужена рука разних политика и центара моћи данас су нови варвари. Уметници ме подсећају на апсурдне Сизифе који котрљају камен креативности и смисла до врха брда, а на врху је рука која камен гура у понор и бездан. Чија је то рука, ко ту руку плаћа? Видљиви су неки политичари и наравно медији.

На срећу, нико ме ништа не пита о Ивану Ивановићу. У „Дневном авазу” је и изјава Мирјане Карановић, те велике уметнице и праве амбасадорке људскости. Захваљујем се наглас Мири.

После конференције за новинаре одлазим у шетњу по Сарајеву, која, гле чуда постаје шетња по „Београду на води”. Сарајево је град на Миљацки, не тече њиме Сава, али грађевине планиране за савски амфитеатар, „Београд на води” ено, стоје усред Сарајева. Зграда „Дневног аваза”, па грдосија тржног центра, па неке зградурине са луксузним и празним, а неусељеним становима, шибају пут неба као какве вертикале ружноће, неукуса, обести новца. Архитектонски копи-пејст. Моћан су контраст та архитектонска чудовишта сиротињи видљивој на сваком кораку, Башчаршији, аустроугарским грађевинама, грађевинама из југословенског времена, питомости старе архитектуре некадашњег Сарајева.

Сутрадан екипа представе допутовала је у град. Неки ће његове лепоте открити први пут јер рођени су у годинама рата, неки срести своје пријатељи. Ја сам у позоришту и постављам светло. Светлосна проба дуго траје. Гладна сам. Одлазим у позоришни бифе, наручујем чај и питам имају ли нешто за јело. Млада жена која ради за шанком каже да немају ништа, али да дијагонално од позоришта има продавница са добрим сендвичима. Кажем: „Ма нема везе, јешћу касније у хотелу, мрзи ме да излазим из позоришта.” Неколико минута после тог разговора, она ми доноси велики сендвич, а ја јој изненађена њеним гестом захваљујем и питам колико то кошта. Она ми каже: ,,Ништа, то ти је од срца!” Љубим ја њу, љуби она мене. Питање за Ивана Ивановића и његову телевизију, да ли је и она можда једна од оних из вица.

За време аплауза, публика је устала и стајаће овације трајале су и трајале, минути су пролазили. Изашла сам да се поклоним сарајевској публици. И још увек, пишући ово осећам тајзагрљај позоришта.

А варвари, шта раде варвари? Перу се извињењима и саопштењима.

Позоришни редитељ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.