Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Извоз „великог фиће” у Русију мала надокнада за посао века

У Крагујевцу је произведено 117.000 „великих фића“, а ове године најављују смањење Фото Танјуг

Крагујевац – После телефонског разговора председника Русије и Србије Владимира Путина и Томислава Николића због отказивања градње „Јужног тока”, извоз 10.000 „Фијатових” возила „500-Л” за Русију је извеснији него пре. То је, како преносе неки медији, рекла Станислава Пак, Николићева саветница за медије, која је из четрдесетоминутног разговора два председника закључила да се Путин „у начелу” сложио са овим послом. Сам Николић се овим поводом још није огласио.

Дакле, нема „Јужног тока” који вреди милијарде евра и који би запослио читаву нашу грађевинску оперативу, али смо зато добили Путинову начелну сагласност за други „велики посао” – извоз 10.000 „великих фића” за Русију. Без царине! Што неко рече, утешна награда за отказивање стварно великог посла који би нам обезбедио енергетску стабилност.

Но, боље ишта, него ништа. Тим пре што је „Фијат” ове године смањио производњу „крагујевачке узданице”, како је „500-Л” својевремено назвао бивши директор компаније „Фијат аутомобили Србија” (ФАС) Антонио Чезаре Ферара. Наиме, прошле, 2013, у Крагујевцу је произведено 117. 000 „великих фића“, а готово читав тај контингент одаслат је у Европу (80 одсто) и САД (20 одсто). Ове године, како незванично сазнајемо, фабрика у Крагујевцу тешко да ће „добацити” до 100.000 возила.

Не рачунајући августовску ферагосту (колективни одмор у Италији), ФАС је 2014. у више наврата обустављао производњу: прво почетком октобра, па потом и неколико дана у новембру.

Разлози су били „екстерне природе” и тицали су се ситуације на светском тржишту аутомобила. Тако је речено у допису упућеном медијима, али иза таквог образложења се у ствари крила слабија продаја „великог фиће” у иностранству, пре свега на северноамеричком тржишту. С тим информацијама спекулисали су представници синдиката који су у једном тренутку од државе затражили да се агилније укључи у рад компаније чији је сувласник (33 одсто капитала припада Влади Србије, 67 одсто „Фијату”).

Био је то вапај крагујевачких аутомобилџија који су се питали шта је са другим моделом предвиђеним уговором који је наша држава потписала са „Фијатом” 2008. године. Од производње робуснијег „500-Х” није било ништа, пошто је групација „Фијат – Крајслер” одлучила да тај модел производи у некој другој земљи, а не у Србији.

Остали смо, дакле, са једним моделом – „великим фићом”, али је заиста велико питање шта ћемо и ми и „Фијат” добити извозом 10.000 комада тог аутомобила у Русију. Није ли то инстант посао за једнократну употребу, без значајнијег финансијског ефекта?

Можда политичка корист и није тако мала, пошто некако треба прегрмети негативну реакцију „фактора” у и ван наше земље који су управо Путина и Русију окривили за пропаст пројекта „Јужни ток”.

„Руско тржиште је сличне величине као немачко, и једно је од растућих у свету. Са садашњом ценом '500-Л' од око 15.000 евра, и царином од 25 одсто, тај аутомобил би био скуп за тамошње прилике. Али без царине могли бисмо тамо да продамо 10.000 до 20.000 возила годишње. Међутим, на Влади Србије је да о томе преговара“, изјавио је својевремено Ферара.

У бесцаринском трговинском аранжману са Русијом лежи значајан економски потенцијал наше земље, то је јасно, али извоз 10.000 „500-Л” у ту земљу, под условом да председник Путин наложи да се начелна сагласност конкретизује некаквим уговором, ипак није дугорочни посао. То је само привремени уступак „наше браће” са не тако великим економским ефектом: 10.000 аутомобила по 15.000 евра даје 150 милиона евра, а то је свега десети део прошлогодишњег промета компаније ФАС.

Рачуница постаје још „тања“, ако се зна да је нето зарада ФАС-а прошле године била свега око 10 милиона евра, као и да је наша држава, сходно свом уделу у компанији, добила свега 3,3 милиона евра. Имајући у виду да су субвенције Владе Србије према ФАС-у 2013. износиле 51 милион евра, по разноразним основама, испада да је наша држава те године из посла са „Фијатом“ остала „кратка“ за чак 48 милиона евра.

Са таквим односом снага у заједничкој компанији, извоз 10.000 „500-Л” у Русију нама може донети корист само „у начелу”. Ове године, међутим, ни такву, пошто тај инстант посао може да се реализује тек 2015.

Бране Карталовић

-----------------------------------------

А реципроцитет?

Извоз 10.000 „Фијатових” аутомобила у Русију је толико мала количина да ни за нас, ни за произвођача нема неког великог значаја. Овим речима економиста Драгован Милићевић одговара на питање да ли је тај посао за Србију сада нека врста утешне награде, након одустајања од градње „Јужног тока”.

– „Фијат” годишње произведе од 160.000 до 170.000 аутомобила. Та квота је за њих мала количина, толико је рецимо продато возила на домаћем тржишту. При том, сви заборављају да је овде реч о реципроцитету, да ће у Србију морати да се увезе 10.000 руских „лада”, тако да не видим неке велике користи од тога – каже Милићевић.

А. Т.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.