Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је српски преименован у српскохрватски

Са округлог стола у Културном центру Новог Сада (Фото КЦ Нови Сад)

Округи сто „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се 10. децембра навршило тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност: „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма” (тачка 3).

У раду округлог стола учествовали су: проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Дејан Ивковић, проф. др Иван Клајн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреј Фајгељ.

Хрвати, чуло се на скупу, Новосадски договор никада нису поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо договорене двоазбучности, 1954. започело је једносмерно ширење латинице, које и даље траје. До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време Аустроугарске и усташке окупације, а данас је ћирилица у многим областима опала на мање од десет одсто заступљености. У Хрватској је деведесетих спроведен „књигоцид”, уништавање ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем, у Вуковару.

Новосадски договор, погрешним схватањем равноправности, допринео је одумирању ћирилице. Учесници су позвали српску филологију и политику да заједно сачувају ћирилицу и да поштују Устав, а не Новосадски договор, чија примена се током протеклих шест деценија, како наводе, показала штетном.

Српску филологију и српски национални програм, објашњава Милош Ковачевић, један од наших најугледнијих лингвиста, предодредила су три договора (споразума), од којих је најважнији Новосадски. Остала два су Бечки књижевни договор (1850) и Дејтонски споразум (1995). Два последња, и политички, и лингвистички, тумаче се погрешно. Бечки договор био је чисто филолошки, без уплива државних институција и актуелне политике. Он је одредио суштину српског филолошког програма, сматрајући да „један народ – једну књижевност треба да има”. Из овога проистиче да ни Вуку Караџићу, ни Ђури Даничићу, ни на крај памети није било тумачење, које се касније, из политичких разлога усталило, да различити народи говоре српским језиком. Договор потврђује да српски језик говори само један народ – српски.

Новосадски договор, додаје Ковачевић, усвојио је, заправо, и политички, и филолошки, погрешно тумачење Бечког договора и преименовао српски језик у српскохрватски, укинуо србистику за рачун сербокроатистике, и пропагирао равноправност ћирилице и латинице, што се претворило, низом лоших политичких одлука, у затирање ћирилице. Дејтонски споразум је верификовао, по Србе погубне последице Новосадског договора, јер у завршној реченици стоји да је договор потписан на енглеском, српском, хрватском и босанском језику. То је, наглашава Ковачевић, чисто политички споразум, који је омогућио да отцепљене републике, политичким одлукама, прогласе „своје језике”, без икакве научне подлоге, позивајући се на српскохрватски – као своје исходиште, на језик који, такође, није имао научну подлогу. Из овога се види да су циљеви званичне српске политике и српске институционализоване филологије – увек били на штету српског народа. Новосадски договор се чак може сматрати комунистичком верификацијом ратних циљева из 1914, јер се у њима експлицитно наводи да не постоји српско, већ српскохрватско питање. Током шест деценија трајања Новосадског договора све је учињено да се поништи и српски национални и српски филолошки интерес.

Учесници округлог стола „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, усвојили су следеће закључке:

Прво, лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија. Термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима. Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице. Данас је и у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о једином српском службеном писму.

Друго, српска филологија и институционална српска политика морају се држати трију начела српског филолошког програма: српски језички и културни простор је недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност – књижевност српског језика; ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати; ијекавски и екавски изговор су подједнако српска наречја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.