Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три кинеске милијарде за земље Европе

Скуп у Палати „Србија” Фото Н. Неговановић

Званично, најважнија економска вест са отварања привредног форума у оквиру самита Кине и 16 земаља средње и источне Европе јесте да ће ова азијска земља основати нови инвестициони фонд у укупном износу од три милијарде долара. То је на церемонији отварања истакао Ли Кећенг, премијер Кине, и додао да ће за тај новац земље овог региона моћи да конкуришу.

– Средства ће се користити на нове начине, кроз јавно-приватно партнерство и лизинг аранжмане – рекао је Кећенг.

Од претходне кинеске кредитне линије преостало је још 1,7 милијарди долара, коју земље централне и источне Европе такође могу да користите, а Кина ће покушати да спусти трошкове тих зајмова. Како је рекао кинески премијер, његова земља има средства за улагање, а у овом делу Европе расту потребе за развојем инфраструктуре. Када је о Србији реч, Ли Кећенг изразио је наду да ће улагачи из Кине моћи овде да отворе фабрике које ће производити опрему и материјал за развој инфраструктуре. То ће отворити и нова радна места, додао је.

Укупна трговинска размена Кине и 16 европских земаља, учесница самита, износи 60 милијарди долара. Циљ је да се у наредним годинама тај износ удвостручи. Црна Гора је, на пример, дуплирала извоз у Кину, док су Чешка и Румунија, по том основу, забележиле раст од 20 до 30 одсто.

– Ако земље буду искористиле све своје потенцијале, глобална економија ће изаћи из проблема – истакао је Кећенг и осврнуо се на проблеме које муче глобалну привреду.

Овде у овој сали је јако топло, док је у земљама у северној хемисфери сада хладно, казао је премијер Кине.

– Управо тај хладан ваздух одражава температуру која влада у светској привреди – истакао је Кећенг и ову алузију употребио да домаћинима истовремено спочита и један пропуст у организацији. Многе земље се, каже, сада суочавају са падом привредних активности, док економије у развоју обично мучи проблем слабљења националне валуте. Зато је, према његовим речима, побољшање животног стандарда грађана важно питање за мир и стабилност у региону.

Он је додао да је у тренутку када европске земље мучи и проблем све веће задужености, Кина указивала поверење овим економија тако што је куповала обвезнице које су земље Европе емитовале.

– На тај начин, не само да смо помогли земљама региона, већ и себи, јер желимо снажну Европу и снажан евро – поручио је кинески премијер. Њега је иначе председник владе Александар Вучић ословио са „друг Кећенг”, на шта му је кинески премијер одговорио да је дошао у „лепу земљу Србију”.

Најавио је да ће бити формиран и пословни савет Кине и 16 европских држава, као и да ће се у јуну 2015. године у његовој земљи одржати сајам инвестиција и трговине.

– Иако је сада зима, ипак, мирише пролеће. И треба да очекујемо једно плодоносно пролеће – закључио је кинески премијер.

И председник српске владе своје обраћање гостима почео је метафором. Најбоље време да посадимо дрво било је пре двадесет година, а друго најбоље време је данас, казао је Александар Вучић алудирајући на нове могућности за сарадњу Кине са земљама региона.

– Предуго смо у региону бирали владе које су бирале политичку погодност уместо економске мудрости. Као последицу таквог влада у многим земљама имамо раст јавног дуга и раст дефицита – казао је Вучић и дода да су на тај начин прављени компромиси против будућности.

Према његовим речима, у политици је јако лако рећи „да”. Уметност лидерства је рећи „не”, јер када политичари стално говоре „да” то се завршава погубно и по народ и по економију. Била је то увертира да Вучић пред окупљеним званицама истакне како је Србија применила тешке мере, како би реформисала себе, јер у супротном нико неће улагати у нас.

– Смањићемо дефицит у буџету, приватизоваћемо лоша и неефикасна државна предузећа. Реформе са собом носе политички ризик, али су добре за грађане – поручио је Вучић. Са његове десне стране на бини по азбучном реду биле су поређане заставе земаља учесница самита.

Гости су, чини се, по азбучном реду и седели у сали Центра „Сава”, па се тако премијер Вучић нашао раме уз раме са албанским премијером Едијем Рамом.

Аница Телесковић

-----------------------------------------

Пруга Београд–Будимпешта

Као пример успешне сарадње између Србије и Кине на јучерашњем самиту најчешће се спомињао мост Земун–Борча. Премијер Александар Вучић је изразио наду да ће пруга Београд–Будимпешта бити илустрација добре сарадње две земље у будућности.

Незванично, говорило се и о заинтересованости кинеских инвеститора за ПКБ. У сали Центра „Сава” нашли су се и домаћи привредници чији је најчешћи коментар био да би на кинеско тржиште могли да наступе једино заједнички са земљама региона. Када је конкретно о извозу хране реч, један од највећих проблема су трошкови транспорта, мали обим производње и то што су европски производи на кинеском тржишту скупи.

-----------------------------------------

Чешки премијер изгубљен у преводу

Непосредно пре почетка форума није се знало на ком језику ће се обратити учесници самита, сазнали смо од организатора догађаја. На крају је одлучено да званични језици буду српски, кинески и енглески. Међутим, Бохуслав Соботка, премијер Чешке, затекао је преводиоце када се учесницима обратио на чешком, па први део његовог излагања говорници нису могли да прате, јер превода није било. „Зашто не преводите”, чуло се у једном тренутку на слушалицама за симултани превод, након чега је овај организациони пропуст исправљен. То је касније замерио и Ли Кећенг, кинески премијер, истакавши како не зна шта је говорио премијер Чешке, јер симултани превод није функционисао.

-----------------------------------------

За Костолац Б – 715 милиона

Данас ће са званичницима Чајна ексим банке бити потписан споразум о кредиту од 715 милион долара за изградњу новог блока од 350 мегавати за Термоелектрану „Костолац Б” и проширење копа „Дрмно”.

-----------------------------------------

Бугарска и даље жели „Јужни ток”

Након изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел постало је јасно са за Европску унију пројекат „Јужни ток” није званично завршен, овим речима се српским новинарима обратио Божидар Лукарски, министар економије Бугарске, након састанка са Александром Антићем, српским министром енергетике.

– Немамо намеру да прекидамо тај пројекат. Код нас је увек постојала жеља да се „Јужни ток” изгради, али у складу са европским директивама и европским законима – казао је Лукарски и додао да ће се у петак састати са руским министром енергетике Александром Новаком како би чуо званичан став према том пројекту.

Према речима, Александра Антића, министра енергетике, било је речи и о другом алтернативном правцу за снабдевање гасом, такозваном пројекту гасне конекције Србија–Бугарска. Формиран је експертски тим са обе стране који ће у наредном периоду одржати неколико састанка. Министар Антић упознао је свог бугарског колегу са тим да су у буџету за 2015. годину издвојена средства за финансирање просторног плана тог пројекта, а да ће се у разговорима са представницима Европске комисије и међународних финансијских институција наћи средства за реализацију тог посла.

-----------------------------------------

Штедљиви коктел и кинески новинари

У складу са мерама фискалне консолидације, домаћини су гостима на паузи економског форума понудили скромно послужење: жу-жу, пециво и кафу.

Иначе, од организатора је могло да се чује да се кинески новинари нису држали протокола и да су због обавеза које су им матичне редакције наметале врло често покушавали да сликају и оно што протоколом није предвиђено. Кад су српски новинари инсистирали да бугарски министар економије одговори на питања о „Јужном току”, министар енергетике Александар Антић му је добацио: „Видите да није лако са српским новинарима.” И код нас је исто, узвратио му је Лукарски.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.