Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдска реалност Јована Бијелића

Јован Бијелић, из архиве Музеја позоришне уметности Србије

Иза наслова изложбе „Београд Јована Бијелића”, која се вечерас у 19 сати отвара у Галерији САНУ, крије се јединствен одабир његових дела, чак њих 48 – сва сведоче о разноликим везама познатог уметника са градом у којем је провео велики део живота, сликајући његове слојевите и преплетане односе. Чак су и чувени босански предели и пејзажи, сада већ митски елемент његовог стваралаштва, углавном настајали у Београду као једна врста носталгије и жала за наивношћу детињства. Управо је зато др Симона Чупић, ауторка поставке, у години када се обележава педесет година од смрти овог академика, одлучила да публици скрене пажњу на специфичност његовог односа према Београду.

Слике, које ће у Галерији САНУ бити изложене до 10. марта 2015. године да би се потом од 27. марта преселиле у Галерију Матице српске у Новом Саду (изложба је заједнички пројекат две галерије), позајмљене су из бројних наших институција – Народног музеја, Музеја савремене уметности, Музеја града Београда, Музеја позоришне уметности Србије, Спомен-збирке Павла Бељанског... Чак 12 дела потиче из приватних колекција и њих је до сада било немогуће видети.

О томе зашто је поставка конципирана са акцентом на Београд уместо на ретроспективу др Симона Чупић каже:

– Бијелић, који спада у групу најпрепознатљивијих аутора када је реч о српском и бившем Југословенском простору, досељава се у Београд 1918. и ту остаје до краја живота, до 1964. Иако је тај његов босански пејзаж прва асоцијација највећег броја поштовалаца уметности и љубитеља сликарства када је он у питању за скоро пола века, колико је провео у Београду, готово да не постоји ниједна иницијатива у култури у којој није учествовао, па је идеја да Београд буде везивно ткиво била логична. Био је оснивач уметничких група, сценограф Народног позоришта, што му је и било прво запослење због којег долази у престоницу, педагошким радом у својој сликарској школи бавио се на тавану Друге мушке гимназије. Мицић га објављује у „Зениту”, а са њим се друже и изузетно га уважавају Раде Драинац и Милош Црњански, који га назива „највећом појавом међуратног Београда”.

 

„Виолиниста”, 1932, Музеј савремене уметности Београд  

Како додаје наша саговорница, сликао је и династичке портрете Карађорђевића, за Цркву Александра Невског радио је иконе, док су чак и трагични делови његове личне судбине прожети са историјом Београда – 1944. године његова ћерка Дубравка прво је ухапшена да би била потом и стрељана у Бањичком логору.

– Његов пример показује како се један Бијелић, као човек широке културе и добронамерности, понаша у средини у коју је дошао, не само да постаје њен саставни део већ је и обогаћује својим животом и радом. Ова изложба посебно подсећа управо на то – како би се требало опходити према Београду када у њега дођете и решите да у њему останете.

Изложбу прати и каталог, чији је аутор Симона Чупић, подељен на два сегмента, као што су и саме слике организоване у изложбеном простору: „Београдска реалност и имагинарна Босна” и „Грађанска етикеција и боемски немар”. Осим биографије у публикацији се налазе и бројне фотографије као и Бијелићеви цитати.

М. Димитријевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.