Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Азиланата све више у пролазу, ретко ко остаје у Србији

Полиција осматра границу специјалним камерама (Фото Р. Крстинић)

Ова година биће рекордна за Србију по броју тражилаца азила – до почетка овог месеца регистровано их је више од 13.000, а у целој 2013. имали смо тек нешто више од 5.000 азиланата. Све чешће се у јавности чују критике на рачун надлежних који, како се наводи, затварају очи пред овако великим бројем азиланата и једноставно чекају да они наставе пут. Надлежни, међутим, демантују те тврдње објашњавајући да чине све што могу и да је Србија само земља транзита, а не коначна дестинација азиланата.

У недавном интервју за „Политику” Ан Биргит Крум Хансен, шефица Одељења за правну заштиту избеглица Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација у Србији (УНХЦР), напоменула је да се азилни систем у нашој земљи мора оснажити, јер се стиче утисак да азиланти лако прелазе нашу границу и да сарадња Комесаријата за избеглице и МУП-а Србије може да буде много боља. Као један од великих проблема она је навела споро процесуирање тражилаца азила, али и непостојање трајног центра за азил. И Закон о азилу из 2008, по њеном виђењу, требало би прилагодити огромном броју азиланата које данас имамо.

Да је ситуација алармантна и да у азилној области тренутно влада колапс став је Радоша Ђуровића, извршног директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

– Од 13.052 тражилаца азила од почетка године до 1. децембра, само четворо је добило азил, јер је разговор обављен са свега 14 особа. Држава азилантима не омогућава оно што је по уставу и закону у обавези да уради – сваки од њих морао би да има азилну личну карту, социјалну и здравствену помоћ. А код нас само процесуирање траје толико дуго да тражиоци азила у међувремену оду даље – истиче за „Политику” Ђуровић.

Решење великог проблема у којем се Србија налази види у оснивању привременог азила – да се азилантима омогући боравак у Србији до једне године уз добијање личне карте, смештаја уколико немају новац, права на здравствену заштиту и школовање за децу.

– Закон је предвидео ситуацију у којој се покреће привремени азил – када држава није у стању да спроведе азилни поступак, а погођена је великим приливом људи. То је баш ова ситуација у којој се ми налазимо. Решење јесте тренутно, али држава њиме добија време да реши проблем азиланата на дуге стазе – истиче Ђуровић.

Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице и миграције, међутим, за „Политику” каже да је предлог невладине организације „неозбиљан”, јер огромна већина тражилаца азила нема стварну жељу за добијање заштите у Србији, већ им је то изговор да се залече, окрепе, остану мало, а да не сносе последице.

– Додељивање таквих привремених заштита представљало би злоупотребу система азила. Код нас долазе само они тражиоци азила који морају, остају неко време и онда настављају ка богатијим земљама западне Европе. Радимо највише што можемо, али Србија заиста јесте земља транзита. Ако упоредите социјална давања у Немачкој и Србији, јасно ће вам бити зашто не остају код нас – објашњава Гергинов.

Он наводи да је наш Закон о азилу добар, процедуре функционишу, смештајни капацитети су довољни, а са колегама из МУП-а имају добру сарадњу и одржавају редовне састанке.

– Комесаријат за избеглице и миграције проширује своје смештајне капацитета и сада у пет центара за смештај тражилаца азила располажемо са 750 места. Од почетка године до 1. децембра регистровано је више од 13.000 азилних намера, а број оних који су смештени у центрима је 8.931 – напомиње наш саговорник додајући да се могућност тражења азила често злоупотребљава, али и да је у „последњих шест година разлика у броју изражених намера и смештених у центрима најмања, што говори да се више и боље ради”.

На питања „Политике” у вези са спорим процесуирањем тражилаца азила, али и о квалитету сарадње са Комесаријатом за избеглице, у МУП-у Србије одговарају да је у овој години издато 10.851 потврда о израженој намери да се тражи азил у нашој земљи.

„Велика већина лица која изразе намеру да траже азил нису „прави” тражиоци азила и немају озбиљну намеру да остану у нашој земљи. Велики број тражилаца азила се између пет фаза у спровођењу поступка азила вишеструко смањује и на крају поступка остаје мали број лица која су изразила намеру да траже азил и која чекају на одлуку првостепеног органа у поступку азила. Србија је успутна станица на путу ка жељеним дестинацијама. Сва лица која бораве у центрима за азил имају потврде о израженој намери да траже азил. Од стране полицијских службеника Одсека за азил издато је 475 личних карата”, наводе у Министарству унутрашњих послова.

МУП: границе добро обезбеђене

Одговарајући на питање „Политике” о безбедности наших граница због утиска изнетих у јавности да их азиланти лако прелазе, Управа граничне полиције наводи да предузима мере на спречавању илегалних прелазака државне границе.

– Располажемо довољним бројем људи ангажованих на станицама граничне полиције, које су задужене за обезбеђење и контролу државне границе. Такође, свака државна граница је додатно обезбеђена деловањем оперативних састава на нивоу регионалних центара који се баве сузбијањем прекограничног криминала и криминалистичко-обавештајним пословима. Посебно значајан инструмент у систему заштите државне границе је функционисање мобилних јединица на регионалном нивоу које су у функцији 24 часа и у сваком тренутку могу да одговоре захтевима. Управа граничне полиције врши анализе ризика и у складу са тим преузима све оперативно-тактичке (заседе, блокаде, појачане контроле, надзор праћења) и друге мере. Истовремено се сагледавају и други капацитети (људски и технички) тако је на пример крајем 2013. обучено и распоређено 45 нових полицијских службеника у станице за обезбеђење државне границе према Мекедонији – наводе у писаном одговору за наш лист из Управе граничне полиције.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.