Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хиподром ускоро туристички бисер престонице

Требало би уложити много новца да Хиподром поново привуче џет-сет престонице (Фото П. Мирковић)

Одлука Владе Србије о преносу власништва Хиподрома „Београд” на град обрадовала је надлежне у престоници и овом предузећу. Сматрају да ће објекат код Цареве ћуприје убрзо постати спортски и туристички центар престонице.

Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника, каже да је на овај начин позитивно одговорено на захтев који је 28. септембра прошле године град упутио Министарству економије и регионалног развоја да Хиподром постане јавно градско предузеће.

– После одлуке Владе Србије, за прву наредну седницу Скупштине града припремићемо акт о оснивању јавног предузећа Хиподром „Београд”. Град је одлучио да ово предузеће послује као јавно градско предузеће, попут „Аде Циганлије”, „Београдске тврђаве” или „Сава центра”. У Хиподрому је отворен стечај у марту прошле године, а укупна потраживања износила су 56 милиона динара. Како је град корисник земљишта на око 23 хектара на коме се Хиподром налази и пошто је реч о једном од најстаријих објеката у Србији, Београд је платио дуговања – рекла је Радмила Хрустановић, помоћница градоначелника.

Радован Дедијер, директор Хиподрома, каже да треба да се уложи много новца да Хиподром поново привуче џет-сет престонице.

– Хиподром је у лошем и запуштеном стању, јер се у њега није улагало 20 година. Где год се окренете можете видети проблем. Потенцијали су огромни. Уверен сам да ће предузеће у скорој будућности постати „мотор” за развој коњичког спорта у Србији и омиљено место Београђана за рекреацију и забаву. Вратићемо му стари сјај и обновити традицију – каже Дедијер.

Он наглашава да је ово предузеће у много правних спорова са закупцима који нису измиривали обавезе. Увођење „кућног реда” биће приоритет.

– На Хиподрому и у његовој широј околини има доста нелегалних објеката са чијим корисницима није регулисан однос. Код штала има нелегално подигнутих објеката, или недостаје документације о објектима који се код нас налазе, а за које не знамо ко је власник. Ту је саграђено и неколико приватних штала без дозвола – наглашава Дедијер.

Наш саговорник сматра да ће највише проблема имати са корисницима три ресторана и кафића. Потешкоће су различите: код неких је спор око власништва, а други не желе да плаћају закупнину.

Једна од првих инвестиција биће обнова трибина, које су страдале у пожару 2000. године. Подигнуте су далеке 1921. године, а једно време су биле и под заштитом Завода за заштиту споменика. Заштита је скинута, па када се уради пројекат и Хиподром се „упише” у градски буџет, радови ће почети. Неопходно је сређивање штала, ограде и стаза које су последњи пут обновљене 1980. године.

– Ако хоћемо да ово буде место где ће поново долазити млади потребно је да буду усавршени и други садржаји, као што су школе јахања, рекреативно јахање и хуманитарне активности са децом ометеном у развоју. Потребно је да Министарство пољопривреде део средстава планиран за коњарство намени Хиподрому – закључује Радован Дедијер.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.