Зашто користимо само око 200 милиона евра помоћи ЕУ

У овом тренутку Србија може да спреми пројекте за коришћење 200 до 250 милиона евра годишње из Инструмента за претприступну помоћ Европске уније (ИПА), упркос томе што би јој било потребно вишеструко више. Уколико би располагала са већим износом од поменутог, нажалост, велика је вероватноћа да та средства не би била утрошена.

То би требало да упали црвену лампицу код надлежних како би се систем управљања ИПА пројектима, али и пројектима који се финансирају из других извора, додатно унапредио, сматра Огњен Мирић, регионални менаџер за западни Балкан и Турску немачке организације за техничку сарадњу ГИЗ, одговарајући на наше питање да ли наша земља има програме за ефикасно коришћење европске помоћи.

Мирић, који је до почетка прошле године био заменик директора Канцеларије за европске интеграције и координатор за фондове ЕУ, истиче и да без довољног броја добро обучених службеника није могуће ефикасно управљање пројектима које финансира ЕУ.

„А у овом тренутку, у већини државних институција нема потребних кадрова. Тако, рецимо, у Управи за аграрна плаћања недостаје око 150 државних службеника да бисмо уопште могли да размишљамо о ИПА средствима намењеним пољопривреди и руралном развоју. Ако бисмо само узели податак да би 100 новозапослених у Агенцији за плаћања коштало државу око 800.000 евра на годишњем нивоу, односно око 4,8 милиона евра током периода коришћења ИПАРД-а (претприступног програма који је саставни део ИПА), а да у истом том периоду из ИПАРД-а можемо да добијемо 210 милиона евра, јасна је рачуница када је реч о анализи трошкова и добити”, истиче он, додајући да, поред тога, у овом тренутку не постоји ни политика задржавања кадрова који раде на пословима управљања ИПА пројектима како би се спречио њихов одлив у приватни сектор. Примера ради, један од основних разлога успешног коришћења ЕУ фондова у Пољској налази се, како објашњава он, у стабилности институција које се баве управљањем ЕУ фондовима и одговарајућој политици задржавања кадрова, како на централном нивоу тако и на локалном.

Недавно су у српским институцијама које управљају ИПА средствима били ревизори Европске комисије, али и ревизори владине Канцеларије за ревизију система управљања средствима ЕУ и анализирали функционалност децентрализованог система управљања ИПА средствима (који омогућава земљи да самостално користи новац из ЕУ фондова). Њихови извештаји ће ускоро бити припремљени. Мирић је, међутим, сигуран да ће они оценити да тај систем није у потпуности функционалан и да је неопходно да се отклоне недостаци, „као што су именовања кључних носилаца функција унутар децентрализованог система, потписивање одговарајућих споразума, недовољан број запослених у појединим министарствима, банковни рачуни који нису отворени”, и подвлачи да посебно забрињава чињеница да је већина ових замерки позната надлежнима већ месецима.

Упитан да ли ће ти ревизорски извештаји утицати на износ помоћи из ЕУ, одговара да већ сада можемо дa запазимо да ниједан пројекат који се спроводи под децентрализованим управљањем у оквиру програма ИПА 2013 није почео са реализацијом.

„Разлог томе се налази у недостацима који у овом тренутку онемогућавају њихово уговарање. Док се негативни налази из извештаја ревизора не отклоне, пројекти се неће спроводити. А битно је напоменути да сваки ИПА програм има ограничен век трајања и, уколико се пројекти не уговоре у одређеном року, средства се неповратно губе. Исто тако, у сваком тренутку извештај ревизора може да блокира коришћење дела и целокупног износа средстава”, наглашава наш саговорник.

У наредних седам година Србији ће из ИПА фондова на располагању бити 1,5 милијарди евра. У току 2015. године биће спровођени пројекти из програма ИПА за 2013. годину, укупне вредности око 180 милиона евра и почеће спровођење програма ИПА 2014, такође од око 180 милиона евра. Занимљиво је истаћи да су у новом буџету ЕУ, који обухвата период од 2014. до 2020. године, ИПА средства незнатно повећана државама западног Балкана, док су смањена Турској.

------------------------------------------------------------------------

Шта ће у 2015. бити финансирано европским новцем

Из програма ИПА 2013, који ће се спроводити у овој години, биће, рецимо, подржано спровођење стратегије за борбу против корупције, бесплатна правна помоћ интерно расељеним лицима, припрема пројектно-техничке документације за инфраструктурне пројекте, активне мере за запошљавање, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у термоелектрани Костолац Б, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Рашкој, чишћење речног корита Дунава и развој информационог система за праћење саобраћаја на Дунаву.

Пројекти у оквиру програма ИПА 2014, чије се спровођење такође очекује у 2015, биће формално усвојени у првом кварталу ове године. Неки од пројеката који ће бити финансирани јесу санирање последица поплава, подршка стамбеном збрињавању Рома, мапирање зона угрожених поплавама, унапређење инфраструктуре на граничном прелазу Котроман између Србије и Босне и Херцеговине и набавка опреме за граничну полицију, реконструкција Термоелектране „Никола Тесла” како би се смањили азотни оксиди.