Умро Никола Пашић, унук-имењак српског државника

ОТАВА – Један од најстаријих и најугледнијих Срба у Канади, унук-имењак знаменутог српског државника Николе Пашића умро је у Торонту.

Опроштајна посета и молитва биће одржана сутра у једној канадској погребној институцији, а опело у уторак у српској цркви „Свети Сава”.

„Никола Пашић је био образован интелектуалац и оштроуман саговорник. Живећи скоро читав век био је сведок и учесник многих збивања из српске и светске историје. Здушно је подржавао рад пензионерске организације 'Срби грађани света' у Торонту на чијем сам челу”, изјавила је за Бету Снежана Бошковић, која је, уз најближу Пашићеву родбину (породице сина и кћерке) често била у болесничкој соби до његове смрти.

Никола Пашић (1918-2015) један је од двојице Пашићевих унука, други, архитекта Владислав био је емигрант у Швајцарској и умро је у Женеви 1978.

„Били смо деца да бих се сећао детаља из сусрета са славним дедом. Једном смо га упитали да ли своју дугу браду држи испод или изнад покривача. Читаву седмицу се 'нервирао' јер 'није знао' тачан одговор. Био сам тек осмогишњак кад је деда умро 1926. Брат и ја корачали смо поред ковчега”, изнео је својевремено за Бету своја сећања Никола Пашић унук.

Он је наглашавао да дедино име носи с највећом љубављу не само као његов унук већ и зато што је он био највећи српски дрзавник.

Никола Пашић унук рођен је у Паризу 26. новембра 1918. и скоро цео живот провео је ван отаџбине. Школовао се у Бриселу, Риму и Лондону. Током Другог светског рата био је припадник покрета Драже Михаиловића и логораш на Бањици одакле је 1943. успео да побегне.

Годину потом избегао је из земље и доспео до Енглеске где је на Оксфорду довршио студије права започете уочи рата и затим радио скоро деценију. У Канаду се преселио 1956. где је у Торонту живео са супругом Зором и радио као правни стручњак и јавни бележник (нотар).

Један је од оснивача (1981) и вишегодишњи (до 1993) председник најзначајније српске неполитичке организације не само у Канади, Српске националне академије, чувара националне баштине која је градила мост између матице и расејања, доводила у Канаду истакнуте српске књижевнике и друге интелектуалце, помагала новодошлима.

Никола Пашић је један једини пут из Канаде посетио отадзбину (2001), али је помно и активно пратио сва политичка и друга збивања. Као пасионирани историчар помно је проучавао историју Србије, нарочито трагична збивања у Другом светском рату. Наслов једног од његових новијих обимних радова је „Неки погледи на даља истраживања о Другом светском рату у Југославији”.

Пашић је предано тежио и радио на историјском српском измирењу припадника зараћених страна и желео да оно буде остварено симболично - подизањем споменика свим жртвама, али и стварно - националним једнством српског народа у матици и дијаспори.