Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хладна вечера и прљав веш

Стрепња: и они су жртве насиља

Једна педесетогодишња жена, власница радње из Лазаревца, у фебруару прошле године избачена је из породичне куће. Одлуком суда било јој је забрањено да приђе родитељима, ћеркама и мужу, које је годинама економски и психички злостављала. Радњу је довела у дугове, кућу ставила под хипотеку, продала земљу преваривши родитеље и ћерку извргла руглу на послу. Све време је мужа пријављивала као насилника, због чега је овај човек у два наврата укупно 50 дана провео иза затворских решетака. Насилница је по свему судећи била вешт манипулатор, јер је „споља” изгледало да је муж злостављач. Њено право лице разоткривено је тек када су ћерке у надлежном Центру за социјални рад тражиле заштиту за оца.

Иако према досадашњим истраживањима у области породичног насиља, има много више злостављаних жена, случај из Лазаревца свакако разбија стереотип о томе да су само жене жртве насиља, а мушкарци ти који злостављају. То што јачи пол не пријављује насиље, не значи да га не доживљава. Према истраживањима међународних организација, у свету постоји око 40 одсто злоупотребљених мушкараца, од оних занемарених па до злостављаних.

Чињеница је, свакако, да се мушки и женски насилници разликују по начину на који малтретирају. Јачи пол најчешће користи физичку снагу, док су „даме” склоније суптилнијем начину – константном психичком малтретирању. Оне одбијају да свом партнеру оперу ствари, сервирају му хладну вечеру и данима га игноришу често му понављајући колико је безвредан и неспособан.

Весна Станојевић, координатор Саветовалишта за борбу против насиља у породици и директорка „Сигурне женске куће”, каже за „Политику” да је било мушкараца који су се обратили на адресу ове невладине организације, жалећи се на жене.

– Мушкарци су се обраћали за помоћ, али не као жртве класичног облика насиља као што је физичко злостављање, већ због психичког малтретирања. Они су пријављивали вербално насиље, вређање и омаловажавање. Пријављивали су и да им жене ускраћују виђање деце и да их њима уцењују. Генерално, мушкарци су изложени углавном психичком, а не физичком насиљу – оцењује Весна Станојевић.

Ретки су случајеви, али се ипак дешава и да мушкарци буду жртве физичке снаге своје „лепше половине”. Тако је недавно једна СМС порука, грешком послата мужу уместо љубавнику, довела до брачних размирица између београдских супружника. „Дебљи крај” је овај пут извукао мушкарац кога је жена претукла.

Весна Станојевић сматра да, између осталог, мушкарци не пријављују физичко насиље јер сматрају да је Саветовалиште искључиво женска организација.

– Приватно знам особе које су ми говориле о мушкарцима, жртвама насиља њихових супруга. Међутим у пракси нисам имала ниједан пријављен случај физичког злостављања мушкарца о којем би могла конкретно да говорим. Можда је један од разлога не тражења помоћи у томе што сматрају да је наша организација женска, па се не јављају, иако се ми бавимо свим врстама и облицима породичног насиља – сматра Весна Станојевић.

Јагода Комлушки (51) из места Сакула, недалеко од Панчева, у јануару прошле године, после свађе на смрт је претукла годину дана старијег супруга Николу. Никола је преминуо од тешких повреда главе и тела. У новембру прошле године, Љиљана Н. (61) из мионичког села Осеченице је после свађе убила свог невенчаног мужа Љубивоја Станковића (72). Због сумње да је починила насиље у породици, ова жена је ухапшена пре неколико дана. Пред полицијом се бранила да је муж стално злостављао и да је убиство учинила у самоодбрани.

– Када је реч о женама које убијају своје партнере, то се углавном догоди као последица дугогодишњег насиља и злостављања које су трпеле од стране мужа. То је тренутак када мисле да немају излаз из постојеће ситуације – сматра Весна Станојевић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.