Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Камерон жели увид у мејлове Британаца

У име борбе против тероризма залаже се за надзор свих комуникација: Дејвид Камерон (Фото: Ројтерс)

Само дан након што је у Паризу подржао слободу говора, британски премијер је код куће затражио укидање управо онога због чега је у Француској марширао са још око 40 светских лидера. Дејвид Камерон најавио је да у Британији више неће постојати приватност онлајн преписке, а данас ће од председника САД тражити да америчке дигиталне компаније покажу већу „кооперативност” према британским тајним службама.

Било је само питање дана када ће званичници искористити прошлонедељни масакр у редакцији француског сатиричног недељника да би оправдали надзор комуникација на интернету, све у име борбе против тероризма. Камерон се први истакао и предложио да Лондон забрани сваку енкрипцију односно шифровање података које корисницима гарантује да њихове поруке неће читати неко други.

Његова сајбер-офанзива наставља се на званичном састанку са Бараком Обамом код кога ће, како сазнаје „Гардијан”, лобирати да корпорације попут „Гугла” или „Фејсбука” уступају агентима са друге стране Атлантика тражене информације о активностима сурфера.

Шеф Даунинг стрита сматра да дигиталним џиновима не сме да буде дозвољено да „закључавају” електронска писма својих корисника тако да се она више не могу отворити чак ни уз помоћ судског налога јер ни саме компаније више немају „кључеве”.

Америчко министарство правде недавно је, како подсећа „Волстрит џорнал”, затражило нешто слично, али им молба, засад, није услишена. Све заступљенија енкрипција уследила је након што је узбуњивач Едвард Сноуден 2013. открио да Национална безбедносна агенција (НСА) спроводи масовни надзор над комуникацијом на интернету у САД и иностранству.

Понекад то ради са судским налогом, па су „Епл” или „Јаху” дужни да предају преписку корисника, али некада се прикључује на оптичке каблове компанија без знања Силицијумске долине и једноставно узима шта јој треба. У страху да не изгубе клијенте, калифорнијске фирме почеле су да осмишљавају програме који јемче да ни оне саме не могу да прочитају шта пишу или претражују њихови корисници, па такве податке не могу да проследе обавештајцима чак и када ови машу судским налозима. Апликација „воцап” компаније Марка Закерберга функционише по том принципу.

Обама и Камерон су у јучерашњем заједничком тексту у лондонском „Тајмсу” написали да настављају да се боре против тероризма и чувају своје вредности слободе изражавања. Није јасно како контрола интернета доприноси безбедности Западњака када ни поред опсежног прислушкивања и отварања туђих писама НСА није успела да спречи терористички напад на маратон у Бостону 2013.

Слична пракса британских и француских служби није осујетила упад двојице исламских екстремиста у просторије „Шарли ебдоа” и смрт 12 људи као ни каснији напад на продавницу кошер хране када је радикални муслиман побио четворо талаца.

Светски лидери окупили су се у недељу у престоници Пете републике да покажу да тероризам неће победити слободу изражавања, али је њихово окупљање пре било идеална типска демонстрација лицемерја: многи од њих ограничавају рад медија у својим земљама.

Британија има слободне медије, али треба подсетити на случај од пре две године када су владини званичници тражили од „Гардијана” да им преда све материјале добијене од Сноудена под изговором да би њихово објављивање угрозило безбедност грађана. Сада Камерон изјављује да у ери борбе тероризма не би требало да на светској мрежи постоји било шта што држава не може да види, мада нема доказа да су париски терористи уопште користили шифроване мејлове.

Осим тога, Сноуден је показао да су на мети НСА и британских служби пре свега недужни грађани који немају никакве везе са тероризмом. Ако томе придодамо и чињеницу да се не зна да ли је НСА спречила иједан терористички напад својим орвеловским методама, јасно је да је ухођење на интернету кршење права на приватност и изражавање грађана које су светиња западног света.

Али ту није крај хипокризије. Управо САД, Британија и друге западне земље прве осуђују недемократске државе које на интернету шпијунирају своје грађане или спроводе цензуру на светској мрежи.

Као најгора аутократија оцењивана је Турска када је њен тадашњи премијер а сада председник Реџеп Тајип Ердоган на неко време угасио „Јутјуб” јер су се на овом сервису појавили снимци компромитујући по његове министре. Исмеван је и руски председник Владимир Путин када је казао да ће његова земља укинути интернет, створити сопствену мрежу и преузети контролу над свим сајтовима са доменом .ру.

Мађарски премијер Виктор Орбан најоштрије је осуђиван када је безуспешно хтео да уведе порез на коришћење интернета. Коначно, Кина је стално на мети напада јер цензурише сајтове, посебно електронске стране западних медија.

Оштрица критике сада је окренута ка Камерону па му медији углавном поручују да енкрипција штити и од упада у здравствене картоне, банковне рачуне и крађе пословних података. Премијеру би се иронично могло поручити и да у САД не тражи помоћ од компанија јер оне можда стварно и не могу да уђу кроз једном замандаљена дигитална врата, али да се зато обавезно обрати тамошњим агентима јер се верује да нема тог кода који НСА пре или касније не може да разбије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.