Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Док се једно роди троје умре у Косјерићу

У Косјерићу сваке године по стотину становника мање (Фото С. Јовичић)

Косјерић – Поразна је статистика о броју рођених и умрлих у Косјерићу, „бела куга” опасније од недавних поплава прети вароши крај Скрапежа. У минуле три деценије ова општина изгубила је трећину свог становништва. Последњих година има знатно више опела него крштења: док се једно овде роди, троје умре. А нису Косјерићани у толикој немаштини – некад их (овде тврде неправедно) по просеку плата сврставају у републички врх – али роде ретко слећу на овдашње оџаке.

– Код нас су у прошлој години рођене 84 бебе, а више од 200 становника општине је умрло. Са просечном старошћу од 45,6 година ова општина је шеста у Србији и најстарија у Златиборском округу. На подручју општине Косјерић 1953. године живело је око 18.000 људи, током осамдесетих око 17.000, а сада непуних 12.000. Читави засеоци, делови села у овом крају нестају, прилично је нежења у зрелом животном добу, много је и младих који одавде одлазе – наводи за наш лист Драган Тулимировић, председник косјерићке општинске скупштине.

У поређењу с пописом с почетка миленијума јасно се види како су и овдашња развијена села, чувена по сеоском туризму, готово преполовила број житеља. Тако је у Сечој Реци 2001. године било 1.535, а 2011. године 1.064 становника, у Горњој Ражани тај број је смањен са 1.140 на 720, на Варди са 639 на 386, у Галовићима са 466 на 310... Ни варош Косјерић није боља у тој статистици, без обзира на приче сваке локалне власти о намерама да зауставе та неповољна демографска кретања.

– Једна смо од ретких општина која из буџета даје средства породиљама и за свако новорођено дете. Свакој породиљи током године општина уплаћује по 12.000 динара месечно, док се за прво дете родитељима једнократно исплати 20.000, а за друго и следеће 30.000 динара. Но ни то се није показало као довољан мотив за рађање. Овде има много нежења у зрелим годинама, евидентирали смо их око 1.000 старијих од 30 година, па смо и ту хтели да помогнемо. Намера је била да их повежемо са неудатим Украјинкама и Рускињама, да општина то повезивање помогне, али избијање сукоба у Украјини је ову намеру за сада омело. Што се тиче економског питања, оно јесте многима пресудно за заснивање породице, посао нарочито, али овде се ранијих деценија догађао парадокс да је број становника смањиван и кад је Косјерић био врло развијен – напомиње Тулимировић.

По његовим речима, има младих Косјерићана који живе у већим градовима а истичу да би се радо вратили у завичај ако би овде имали посао. – То је тешко решиво питање. Планира се код нас отварање појединих погона, с тим што у најбољем случају ту можемо да рачунамо на око 150 нових радних места, што је недовољно. Овдашња фабрика цемента, која је некад имала и до 700 радника па тај број годинама смањивала тако да сада нема ни 250 запослених, не доприноси потребном запошљавању. Можда је шанса да се нешто покрене у пољопривреди, али у томе је кључна државна политика. Држава све ово мора да стимулише и да даје погодности, јер локалне самоуправе, поготово мање, нису у могућности. И није ово само проблем Косјерића него многих малих средина. Подстицање наталитета мора бити државни пројекат – додаје наш саговорник.

У последње време у овој вароши води се једна важна акција. Реч је о заједничком пројекту овдашњег удружења „Кеј таун” и косјерићког Дома здравља под именом „Наше бебе, наш опстанак”. Циљ је да се помогне трудницама, породиљама и бебама набавком ултразвучног апарата са три сонде, беби пакетима и финансијском помоћи. Траје прикупљање средстава, заједнички се ради на пројекту корисном за биолошко очување овдашњег живља. С тим што би, уз ову хуману активност, у овом градићу и држави ваљало предузети још низ других корака.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.