Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новине од формата

Радио сам прошле године као консултант на пројекту велике изложбе о животу у десет европских земаља непосредно уочи Сарајевског атентата, затим у оних месец дана својеврсног лимба између атентата и званичног почетка Првог светског рата, те напослетку, у првим данима рата. Урањајући у различиту документацију из различитих земаља, наметнуо ми се наизглед необичан закључак: за увид у „живу” и уверљиву слику једног друштва у прошлости, обично је потребно више извора; кад је реч, међутим, о српском друштву 1914. године, архив „Политике” је више него довољан за убедљив и, како би се данас рекло, тродимензионалан доживљај.

На страници с огласима и рекламама од 1. јуна 1914. године наслућујемо једну младу државу и нарочито њен главни град као просперитетно друштво које живи у некој врсти економског успона, а понешто и идилично, да не кажем белепоковски. Ту су огласи за продају сатова и женских шешира, као и рекламе зубних лекара и фризера. Слична је и страница од 2. јуна исте године, с које, међутим, видимо и неке друге начине на које се друштво модернизује (оглас за изградњу „солидне и јевтине канализације”, рецимо). Ни у данима непосредно након Сарајевског атентата странице „Политике” нам не сугеришу да је рат нужан и неизбежан. Страница с огласима од 3. јула, само пет дана после атентата, на једном од најистакнутнијих места позива на летовање у „Бањи Баден код Беча”. Ту је и велика реклама за чоколаду „нестле”, „најбољу од свију швајцарских млечних чоколада”, као и реклама за срећке Српске државне класне лутрије. А да је на историјској лутрији победио ратни исход, видеће се на врло потресан начин за месец дана, кад буде објављена вест о мобилизацији чланова уредништва „Политике”.

Током целог свог досадашњег постојања, „Политика” је истовремено и информативна новина и историјски извор првог реда. Зато и кад замислим неког будућег истраживача, ког неће толико занимати пролеће и рано лето 1914, него, рецимо, пролеће и рано лето 2014. године, знам да и за њега неће бити бољег, релевантнијег и поузданијег извора од „Политике”. У том смислу, чињеница да се данас производи много више штампаног материјала – о депонији дигиталних медија да и не говорим – уопште не ради на штету „Политике”. Напротив. Обиље информација обично збуњује много више од њиховог мањка. У преобиљу је очита нужност селекције и уређивања.

Контекст дневне производње једини је из ког је смислено и благотворно говорити о такозваној традицији. То је она фамозна причица о енглеској трави: нема никакве посебне тајне – коси је и заливај редовно, али стотину година, па ће и твоја трава бити као енглеска. А кад већ помињем Енглеску, намеће ми се још једна дистинкција „Политике” – оно што би се могло назвати питањем формата. У енглеској традицији се, наиме, зна: озбиљне новине штампају се у великом формату, мали формат – онај практичнији за читање у градском превозу, лакши за спремање у џеп – по дефиницији је таблоидни.

Реч „формат” потиче, наравно, из латинског језика, а изворно се односила на књиге („formatus liber”). Ушавши после у многе језике, почела је да означава не само облик и величину књига, него и новина и другог штампаног материјала. У пренесеном значењу, међутим, може се односити и на људе, па ћемо тако за неког да кажемо да нема формат за ову или ону позицију или функцију, а за неког другог, рецимо, да својим форматом превазилази неку средину.

И зато, кад се каже да се „Политика” по формату разликује од других новина у Србији (и не само у Србији), то има више од једног значења. Као што код мудрих и искусних људи мудрост и искуство нису нешто што се свесно призива, него се живи у складу с њима, тако се и традиција и формат „Политике” виде, скоро на први поглед, у свему. У епохи у којој се новинарство ужурбано претвара у низање придева и прилога (Шокантно! Невероватно! Сензационално!), онај који чита „Политику” све време је свестан оне Крлежине да „нигдар ни так било да ни некак било”. Није наше време ни прво ни последње. Уосталом, оно по чему је слично свим другим временима јесте и то што се у масама увек мислило да је управо то време посебно и друкчије, и прво и последње. Гледајући странице „Политике” штампане и продаване пре стотину година, странице с препознатљивим заглављем и форматом, мислио сам како је праведно и утешно да ће и бука и бес данашњег времена, хистерија свакојаке журналистичке макулатуре, већ врло брзо бити тек магла и дим, а да ће слику наших дана неки будући истраживач поново ишчитавати са страница „Политике”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.