Обвезнице замењују самодоприносе

Шабац је први град који је јавним путем продао све обвезнице које су биле понуђене. Купци су овог пута били и грађани, а не само домаћа и страна правна лица као до сада.

Успешна емисија и тражња за обвезницама, која је за 50 одсто била већа у односу на понуђених 400 милиона динара, одјекнула је добро и међу другим градовима. Многи су пожелели да и они на овај начин финансирају локалне капиталне пројекте.

То ће већ крајем фебруара учинити Стара Пазова. Она ће емитовати папире вредне 125 милиона динара за градњу вртића, спортске хале и обнову саобраћајнице.

Истим путем кренуће и Ниш. С тим што ће за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода да се задужи за више од пет милиона евра и тако отвори могућност да се први пут као купци обвезница појаве приватни пензиони фондови (који испод те суме не улазе у трку).

На списку заинтересованих је и Краљево, које ће пласирати 400 милиона динара за изградњу базена. Суботица још разматра могућност јавне емисије муниципалних обвезница.

Александар Бућић, помоћник генералног секретара за финансије Сталне конференције градова и општина, каже за „Политику” да су општинске обвезнице недовољно искоришћен инструмент за финансирање капиталних инвестиција код нас.

Мало су познате како емитентима, то јест локалним самоуправама тако и могућим инвеститорима. Ствари се, међутим, брзо мењају па се општине све више окрећу овом начину финансирања будући да су им буџети све тањи, а могућности за узимање кредита све мање.

Први су обвезнице емитовали Нови Сад и Панчево. Ужице је то исто хтело да уради, али су банке видевши обвезнице као конкуренцију снизиле камате и понудиле повољан зајам, што је овај град прихватио.

– Досадашња искуства су сјајна – каже Бућић.

Осим повољнијег начина прикупљања финансијских средстава, муниципалне обвезнице, како истиче, носе и друге предности у односу на класичне банкарске кредите.

– Оне се огледају у бољој и општинама прилагођеној рочности, могућности за мобилизацију готово неограниченог броја инвеститора (за разлику од кредита где само банка може бити пружалац финансијске услуге), могућности да се у инвестиције од локалног значаја укључи и локално становништво и многи други. Али, кључна предност је могућност мобилизације неограниченог броја инвеститора, домаћих и страних, који на тај начин, конкуренцијом, обезбеђују локалним самоуправама најповољније услове финансирања – објашњава Бућић.

Он каже да је ово потпуно ново за грађане, али пример Шапца, где су грађани купили обвезнице у укупној вредности од више од 26 милиона динара, најбоље потврђује да та заинтересованост постоји и код њих.

– Грађани Србије су деценијама уназад бесповратно давали новац за капиталне пројекте кроз самодопринос који су плаћали. И још увек то чине у једном броју локалних самоуправа. Када им објашњавамо појам муниципалних обвезница често користимо сликовит пример. Кажемо им то је као самодопринос, уз велику разлику што вам се код обвезница враћа целокупна главница коју сте дали, плус, увећана за камату која је знатно већа него што је на штедњу у банкама – истиче Бућић.

Он верује да ће грађани узети учешће у наредним емисијама. Грађани Србије тренутно у банкама држе више од 8,5 милијарди евра на штедњи. Само мали део тога када би се уложио у обвезнице, Србија би направила велики помак у развоју комуналне инфраструктуре и развоју тржишта капитала.

Градови новац од обвезница могу да улажу само и искључиво у капиталне пројекте као што су путеви, улице, водоводна мрежа, вртићи, спортски објекти, индустријске зоне, бизнис паркови, домови здравља, постројења за третман отпадних вода и за третман чврстог отпада, објекти културе.

При том треба имати у виду да је држава Србија презадужена, јер је јавни дуг премашио 22 милијарде евра и достигао око 70 одсто БДП, а према објективним критеријумима презадуженом се сматра она држава чија су дуговања прешла 60 одсто БДП. Отуда и зебња да ли је препоручљиво задуживање путем обвезница када је држава и сама прилично задужена.

Наш саговорник не спори да муниципалне обвезнице повећавају консолидовани јавни дуг. Али наглашава да све локалне самоуправе у јавном дугу учествују са два одсто, од чега је две трећине дуг Београда.

окалне самоуправе се могу дугорочно задуживати само за финансирање капиталних пројеката, али никако за текуће расходе, односно плате и пензије. Уз то наглашава да Министарство финансија све контролише и да ниједна серија обвезница не може да буде емитована без њихове сагласности.