Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истине и лажи о антихристу

(Фото Д. Ћирков)

Најновија представа редитеља Андраша Урбана, „Кратка прича о антихристу”, настала према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева, усмерена је на претресање односа према религији, насиљу, сексуалности (драматургија Јелена Богавац). Посматрано у укупности Урбановог рада, она се надовезује на „Урби ет орби”, због сродног бављења питањима вере, грешности, чулности, као и на представе „Брехт – хардкор машина”, „Турбо парадизо” и „Дракула – светлости тренутака”, због мотива милитаризованости извођача, односно, због изразито наглашене телесности игре. „Кратка прича о антихристу” је препознатљиво урбановска, што значи дубоко провокативна, значењски сложена, потресно иронична и рођена из сукоба супротстављених идеја.

Представа је настала у традицији уметности перформанса, и може се рећи да је неоавангардна, утолико што је израсла на авангардној грађи, али је и врло савремена. У вези са тиме се намеће њено поређење са ранијом овосезонском продукцијом Битеф театра, „Гробницом за Бориса Давидовича” Ивице Буљана, која је усвојила веома блиска средства авангарде, али се заглавила у њеној прошлости, доносећи на сцену окамењене, мртве знаке. У „Антихристу” је авангардистичка знаковност оживела на жив и актуелан начин, избацујући на сцену универзалне теме које су истовремено и савремене, јер нас се болно тичу. За Буљанову представу се зато може рећи да је ретроавангардна, док је Урбанова неоавангардна.

„Кратка прича о антихристу” је и особени облик музичког и видео-перформанса који изводи пет изузетно посвећених глумица Марта Береш, Анико Киш, Ана Марковић, Сузана Лукић и Данијела Петковић. Како је случај у уметности перформанса, овде нема подражавања, нема ликова, извођачице експлозивно просипају себе на сцену, без посредника, огољено, брутално директно, кроз грчеве тела и сонгове. Нема претварања у том вулкански бурном, хорском изразу патње постојања, ужасно болне спознаје о самоћи. Сами долазимо на овај свет и сами га напуштамо, остало су све углавном привиди који нам омогућавају опстанак.

Физички напету игру и песму глумица прате три музичара, Иван Мирковић (хармоника), Никола Драговић (виолина) и Данило Тирнанић (бубњеви), композиција Ирена Поповић. Важан део представе су и видео-пројекције које се пуштају на задњем зиду сцене, углављене у оквир подебелог крста. Оне најчешће имају иронично значење у односу на играну радњу и смисао сонгова, извор су и простор контраста, кључно важног на идејном плану, јер отелотворују сукоб између лица и наличја религије, сексуалности, политике (видео-рад Игор Марковић).

На пример, док глумице на сцени, са пушкама у рукама, маскираних лица, изговарају „Молитву за благосиљање оружја – ’калашњиков’” кроз видео-пројекцију се приказују магловити снимци фетуса у мајчиној утроби. Или на почетку, када пројекције идиличних слика анђелчића прати дивљање глумица у оргазмичкој екстази, пљување и мастурбирање, или касније, када видео-пројекција доноси слике Богородице и Исуса, док актерке мазе пушке као сексуалне објекте. Смисао ових изазовних, шокантних спојева, јесте да продрмају свест гледалаца, да поремете, сруше њихове предрасуде и увоштена мишљења, да разбуцају стереотипе и да их подстакну на стваралачко, критичко мишљење о себи и о свету.

Урбанова беспоштедна критика хришћанских догми, била је присутна и у његовој „Коштани”, као и у представи „Бановић Страхиња”, али ни тамо, ни овде није против вере и хришћанства. Напротив, она је уперена против лажних представа вере и злоупотребе хришћанства, супротставља се беживотним обрасцима који суштински кваре веру, њен стварни, истинити, интимни смисао.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.