Историчар кандидат за Нобела – из физике

На почетку беше дечак који је жарко желео да истражује свет око себе. Данас је дечак човек (67) са шездесет патената, много награда, књига. Познат је по самогрејним кућама у којима неки Новосађани живе већ двадесет година. Када је у Новом Саду објављена вест да је иницирана номинација за Нобелову награду из физике Вељку Милковићу, многима није било познато име овог Војвођанина из Лике, нити су разумели како би историчар могао да добије Нобела – из физике! Ево одговора.

– Да, историчар сам, бавио сам се историјом проналазака и научних открића. После завршене средње машинске школе, требало је да упишем Технички факултет. Али 1968. догодила се несрећа, тешко сам повређен у експлозији заостале мине из Другог светског рата. Спречен сам да студирам техничке науке. Тада се много цртало с два троугла и рапидографом за шта су требале две руке… Ја имам само једну, а мина ми је однела и ногу...

Какав је изум због којег је предложен за номинацију за престижну награду?

– Ради се о клатну, чистом извору енергије на бази гравитације. Сматрам да је то спас за планету. Ратова не би било ако бисмо имали јефтину енергију, а моје погонско клатно даје доступну и чисту енергију. Клатно је исто што и љуљашка на којој се крећемо с веома мало енергије. Остало у изуму су финесе.

Милковић није усамљеник који стално држи главу међу књигама. Има много пријатеља, а када га питате које су особе њему најважније, каже:

– Људи које никад нисам срео, ни видео. Знам их захваљујући интернету, добијам од њих књиге, размењујемо искуства. Они су истраживачи, испитују клатно у свим верзијама. Довољно је да на интернету укуцате milkovicpendulum да бисте добили на хиљаде истраживача са свих континената. И сви раде на феномену клатна!

А у дружењу с Вељком, мора да вам пукне пред очима где су светла у сивој свакодневици. Добио награду или не, Милковић ће живети свој сан истраживача отворених очију, великог срца, широког духа. Поучно је (и часно) разговарати с њим.

----------------------------------

Као љуљашка и клацкалица

Сликовито ће одговорити и када га упитате шта је његов допринос у овом изуму. „Први сам спојио клатно и полугу под називом двостепени осцилатор. Замислите овако: клатно је љуљашка, а полуга је клацкалица. Она даје нове механичке ефекте и ради мимо присутних правила у физици. Примена је толико широка да се не може сагледати. Пумпе, компресори, пресе, електрогенератори и низ машина у привреди које производе енергију или неопходни механички рад, као што су ковање, брикетирање и тако даље.