Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где смо ми у овој причи

Нада Шаргин у филму "Небо изнад нас" (Промотивна фотографија)

У протеклих неколико дана публика у Србији била је у прилици да присуствује двема несвакидашњим филмским премијерама. У тренутку док је на међународном фестивалу у Ротердаму (превасходно намењен промоцији филмских дебитаната), одржавала светска премијера дугометражног, холандско-српско-белгијског играног филма „Небо изнад нас” Маринуса Грутхофа, захваљујући иновативном фестивалском програму „ИФФР Лајв” симултано је текла пројекција и у Београду.

Само три дана касније, српско-канадски документаристички „хитмејкер” Борис Малагурски, са две распродате пројекције у биоскопу „Академија 28”, одржао је београдску премијеру свог новог провокативног документарца „Тежина ланаца 2”.

Иако је за свако поштовање часна и племенита намера холанског сценаристе и редитеља Мартинуса Грутхофа (филмски сниматеља по образовању) да непристрасно исприча причу о Нато агресији 1999. и бомбардовању зграде РТС-а, његово „Небо изнад нас” неће бити уврштено у групу незаборавних филмова.

Иако визуелно издашан (фотографија Рубен Импенс) и сасвим солидног свеукупног дизајна овај филм стања, неподржан и неопходном количином догађања, већ после 40-так минута запада у озбиљну монотонију.

Основни разлог за то, осим у оном суштинском непознавању „материје” и ствари изнутра, може се пронаћи у мањкавости самог Грутхофовог сценарија. Евидентно је да су три носећа лика (представници три различите генерације Београђана) површно развијена и да је позадина, у којој филмски јунаци упркос бомбама и опасности упорно настављају са својим животним рутинама, недовољно чврста и недовољно јасна. 

Штета. Сама идеја била је потентна. У њеној разради, па и реализацији, Мартинус Грутхоф је сам себе негде успут саплео истрајавајући на томе да ово по сваку цену мора бити „политички коректан” филм.

Отуда у филму о Нато бомбардовању нема ни Нато авиона ни Нато бомби. И отуда на екрану нема никакве слике у тренутку када се у филму догађа кључни догађај – бомбардовање  зграде Радио Телевизије Србије у Абардаревој и стравична погибија шеснаесторо запослених. 

Само да је на неколико места укомпоновао који секунд архивског материјала, Мартинус Грутхоф би имао далеко животнији и сасвим добар филм. Овако, упркос моћној подршци наших глумаца (изврсни и не својом грешком недоречени: Нада Шаргин, Борис Исаковић, Милош Тимотијевић, Никола Ракочевић...) и српског копродуцента (Мирослав Миша Могоровић), као целина „Небо изнад нас” само је оставио утисак једног великог, једноипочасовног филмског увода.

                                                                                             ***

За такозвану политичку коректност не мари Борис Малагурски, млади српско–канадски филмски аутор (сценариста, редитељ, продуцент и монтажер) и врсни документариста. Тај, без пардона или какве ауторске задршке, „шамара” и лево и десно.

Наравно да то не чини тек онако, већ снагом аргумената и чињеница који извиру из добро написане и постављене сценаристичке грађе (последица темељног истраживачког рада), уз помоћ адекватно изабраних саговорника од ауторитета и изражене вештине документаристичке интерпретације стварности.

Јелена Милић у документарном филму „Тежина ланаца 2”

Пошто се у претходном хит филму „Тежина ланаца” бавио темом разбијања Југославије по сценарију Запада, у свом новом дугометражном документарцу „Тежина ланаца 2”, Малагурски се „обрушава” на још једну, ништа мање важну и ништа мање провокативну тему.

Сада свеобухватно анализира који су то страни и домаћи актери били кључни за економску деструкцију наше земље, бави се „увозом” неолиберализма на просторима Балкана  после распада Југославије и утицајем неолибералистичких реформи на политику, економију, војску, културу, образовање и наравно – медије.

То чини кроз серијал прича о опљачканим и распродатим предузећима (од суботичког „Севера” до врањске „Коштане”...), о корумпираним политичарима, деструктивним страним инвеститорима, разноврсним економско-војним савезима и фиктивним трибуналима. 

Са јасним ставом деконструише модерне митове о обећаном бољем животу, примерима са макро-плана (од економских школа Хајака, Мисеса, Милтона Фридмана, преко искустава Чилеа, Аргентине и остатка Латинске Америке, Русије, Велике Британије, Реганове Америке, арапских земаља, Грчке, Шпаније...) поткрепљује след догађаја на микро-плану (бивше југословенске републике и Србија) и сучељавајући изјаве филмских актера стиже до јасне поенте филма – отпор неолиберализму више није ствар идеологије већ здравог разума.

Није неопходно да се са Малагурским идеолошки сложите да бисте уочили како је он неспорно направио пунокрван и за наше кинематографске услове ненадмашан документарни филм. Узбудљив и динамичан.

Брзопотезно редитељски осмишљен, са чак више од 3.100 монтажних резова (уз Малагурског монтажу потписује и Милан Лакић из Јоханезбурга), са духовитим пасажима и „одморима”, обиљем архивског телевизијског и документаристичког материјала, инсерата из играних филмова и употребе анимације...

Са становишта садржаја, али и форме, ово је комплексан филм. Да је нешто сажетији био би још бољи. Чињеница је да ће због отварања превеликог броја поглавља и подтема и непрестану вокалну нарацију на енглеском језику, што онда подразумева и напорно праћење титлова на српском, „Тежина ланаца 2”  за многе бити презахтеван. Али, не и незанимљив. 

Ко може да одоли да не види и не чује шта на тему „извоза” и увоза” за широке масе погубног неолиберализма, казују актери попут: Чомског, Оливера Стоуна, Карле дел Понте, Мајкла Парентија, Домагоја Маргетића, Игора Мандића, Мирослава Лазанског... Или, да одоли да не сазна колико новца, од кога све и са којим циљем, добијају наше невладине организације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.