Марка у част века од рођења Бранка Ћопића

Првим овогодишњим пригодним издањем марке обележава се век од рођења дечјег писца Бранка Ћопића. Марку је уметнички обрадила Марина Калезић и приказује портрет писца, уз уобичајена обележја: назив издања, ознаке номиналне вредности (35 динара), име државе где је издата и аутора, годину издавања и штампарску кућу.

Тираж је 50.000 комада, а штампана је техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду. Од краја јануара марка је доступна у табачићима од осам комада, са вињетом на средини. На вињети се налази сличан мотив као на марки – портрет писца са папирима у позадини, рукописом и пенкалом којим је писао. Коверат има исти мотив као на централној вињети.

Бранко Ћопић, познати југословенски књижевник, рођен је у селу Хашани у Босанској Крајини, 1. јануара 1915. године. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Писањем је почео да се бави рано и прву причу објавио је 1928. године.

У данима Априлског рата са групом другова из Ђачког батаљона у Марибору, покушао је да пружи отпор непријатељу. Након капитулације војске вратио се у родни крај, а са почетком устанка ступио је у партизане. Током рата био је дописник, заједно са пријатељем и кумом, Скендером Куленовићем.

После Другог светског рата Ћопић је живео и радио у Београду. Био је уредник дечјих листова и један од најзначајнијих дечјих писаца друге половине 20. века на југословенским просторима. У његовим делима доминирају теме из живота људи Босанске Крајине и НОР-а. За књижевни рад добио је, између осталих, награду Авноја и Његошеву награду (обе 1972), а објавио је дела: „Доживљаји Николетине Бурсаћа”, „Башта сљезове боје”, романе „Пролом”, „Глуви барут”, „Не тугуј бронзана стражо”, „Осма офанзива”, „Делије на Бихаћу”. Његова најпознатија дела за децу су: „У свијету медведа и лептирова”, „Приче партизанке”, „Песме пионирке”, „Јежева кућица”, „Приче испод змајевих крила”, „Пијетао и мачка”,„ Доживљаји мачка Тоше”, „Орлови рано лете”, „Магареће године”, „Славно војевање”.

Дела су му превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Преминуо је 26. марта 1984. године у Београду.

Р. С.