Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто Маја Коцијанчич подиже температуру Београду

Уместо дипломатским каналима своје ставове о Србији ЕУ износи јавно преко Маје Коцијанчич (Фото ЕУ)

Премијер Вучић и вицепремијер Дачић уопште више не скривају нервозу због пацки које им стижу из Брисела. Нарочито их, изгледа, нервира то што се оне упућују преко Маје Коцијанчич, портпаролке комесара за суседску политику и политику проширења Јоханеса Хана. А она је у последње време веома активна када је реч о преношењу ставова Хана и Европске комисије.

Ваљда зато Александар Вучић није могао да се уздржи од саркастичне примедбе у јучерашњем интервјуу за „Курир”, када је на питање о односу Владе Србије и председника Томислава Николића одговорио: „Председник има право да говори шта жели, а нашпосао у влади је да трпимо критике сваког грађанина, посебно председника, и да углавном ћутимо. Ако се некад дрзнемо да изговоримо неку реч, рачунам, биће ту Хан или неко други да нас спречи...”

Ипак, ако је неко помислио да су све ово знаци неких шумова на вези између Београда и Брисела, Ивица Дачић, који је и шеф дипломатије, то демантује. Он је јуче за РТС рекао да Србија нема дубљих неслагања са Европском унијом. Али, додао је, поновивши заправо оно што је рекао и дан раније – са Србијом се не може комуницирати на нивоу портпарола о дневнополитичким питањима.

Он је у недељу, на редовној конференцији за новинаре у Министарству спољних послова, рекао да је Маја Концијанчич „техничко лице” и да „нема потребе да Београду неко дели савете, мешајући се у његова унутрашња питања”. То је био његов одговор на саопштење портпаролке Европске комисиједа ЕУ очекује од власти Србије да потпуно сарађује и подржи законом утемељен рад омбудсмана и независних регулаторних тела.

Из Дачићеве отворености не може се, међутим, закључити да ли је прави разлог за овакву оштру реакцију посебна осетљивост када је реч о омбудсману или је, можда, реч о преосетљивости на критике из Брисела. Или се иза тога крије нешто треће?

Један од наших саговорника, бивши амбасадор који је и даље упућен у актуелне односе Србије са светом, каже да „нашима” смета то што Брисел износи ставове у јавности, а да пре тога не чини оно што је уобичајено у дипломатској пракси – да прво интерним путем пошаље свој став, мишљење или информацију о одређеном питању. Овако нам портпарол ЕУ на конференцијама за штампу држи лекције, додаје наш саговорник.

Он указује и да није уобичајено да председник владе одговара портпаролу. „Очигледно је Вучић изнервиран зато што се то понавља, иако су наши молили да се то тако не ради”, каже овај искусни дипломата.

Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, оцењује да су разлог за „повишену температуру” на релацији Београд–Брисел две теме – Косово (9. фебруара се наставља дијалог са Приштином) и украјинска криза. ЕУ, по његовим речима, примењује тактику бочних притисака на Србију преко „малих” тема у склопу притисака око стратешких питања – Бриселског споразума и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ према Русији.

„Обично ЕУ раније није дизала галаму око оваквих питања, већ је критике попут оних које упућује у последње време углавном нотирала у годишњем извештају о напретку земље кандидата за чланство у ЕУ. Било је, наиме, много флагрантнијих примера угрожавања слободе штампе и независних институција и од стране ове и од стране претходних влада, па није било прозивки све док је Београд ишао уз длаку Бриселу око два фундаментална питања: удаљавање Србије од Косова и од Русије”, каже Митић.

Према његовим речима, тренутне притиске би требало сагледати у контексту предстојећих преговора са Приштином у Бриселу, постављања нових препрека око отварања преговарачких поглавља са ЕУ, интензивирања кризе у Украјини, али и све већег отпора према Бриселу у региону – од Орбанове Мађарске на северу до Ципрасове Грчке на југу. У том контексту, дисциплиновање Србије би сада добро дошло Европској унији.

Наш извор близак бриселским дипломатским круговимакаже да не зна шта се крије иза свега овога, али су му, додаје, последице јасне. Полемика са портпаролком ЕК умањује углед Србије, углед председника владе и шефа дипломатије, и шансе за брзо и ефикасно преговарање са ЕУ.

„Не могу да схватим шта тера председника владе и министра спољних послова да се свађају са портпаролом ЕУ. То уопште није њихов ниво. Ако Вучић жели нешто да каже, онда треба да пусти представника Владе Србије за штампу да нешто каже.То говори да нису довољно упознати са дипломатским обичајима у Европи – председник владе се никад не би свађао са било чијим представником за штампу. Мислим да је ово знак или нервозе или страха”, каже овај наш саговорник.

Влада Србије, међутим, нема портпарола. Зато су у клинчу са Мајом Коцијанчич за мање од месец дана били и Вучић и Дачић. Први пут, када јој је Вучић директно и оштро одговорио, у вези са његовим оптужбама на рачун БИРН-а и Мајкла Давенпорта, односно Европске уније која финансира пројекте ове истраживачке мреже. И тада је било чудно то што премијер одговара једној портпаролки, али су нам у његовом кабинету објаснили да „на тај начин премијер потцртава значај њихових неистина”.

И Дачић је у недељу нашироко одговарао Маји Коцијанчич иако је рекао да не жели да полемише с њом и да би њен ранг био Миливоје Михајловић, директор владине канцеларије за сарадњу с медијима. Али, Михајловић није портпарол владе или премијера, као што је то био покојни Срђан Ђурић, који је био и на челу ове канцеларије и портпарол премијера Коштунице.

------------------------------------------------------

Ко је Маја Коцијанчич

Маја Коцијанчич, садашња портпаролка Јоханеса Хана, европског комесара за суседску политику и политику проширења, годинама је радила као дописник словеначке агенције из Брисела. У првој половини 2008. године, када је Словенија преузела председавање ЕУ, постављена је за гласноговорника у Европској комисији. Пре именовања Хана за комесара, била је портпаролка Кетрин Ештон, високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.