Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је „Политика” наљутила двор Карађорђевића

Каиш стрипа „Мики Маус и његов двојник” (Документација „Политике”)

Да се машта и стварност понекад подударе потврђује прво цензурисање стрипа Микија Мауса и то на страницама „Политике”, у јесен 1937. године.

„Политика” је од 1935. године била једини дневни лист у овом делу Европе који је са читаоцима делио епизоде познатог Дизнијевог миша. Али едиција „Мики и његов двојник” (објављивана од 30. септембра до 14. децембра 1937), није се допадала тадашњим државним цензорима.

Учинило им се да слике настале у фабрици снова чувеног Волта Дизнија превише личе на југословенски двор. Мики, његов двојник и љубоморни стриц измишљеног краљевства Медиоке, који је спремао државни удар, оличавали су, према мишљењу цензора, у то време на челу државе – кнеза Павла Карађорђевић, намесника и малолетног принца Петра.

Колатерална штета био је страни новинар Хјуберт Харисон чије су извештаје о забрани пренели „Њујорк тајмса” и агенција Ројтерс, па му је наређено да напусти Југославију.

Он је, наиме, и раније нервирао овдашње политичаре својим извештавањем, али је писање о забрани објављивања цртаног миша оцењено као недобронамерно и нетачно, па му је сугерисано да сам напусти Београд. Новинар је одбио овакву „молбу” и све је описао у новом тексту. После тога наређено му је да у року од три дана оде из земље.  

„Хјуберт Харисон, дописник ’Њујорк тајмса’ и новинске агенције Ројтерс протеран је вечерас из Београда у атмосфери која је пре наликовала одласку хероја у изгнанство него протеривању непожељног странца. Током читавог дана посећивали су га југословенски политички прваци и друге личности, остављајући визиткарте као израз саосећања и желећи му брз повратак после пада режима”, део је извештаја послатог за „Њујорк тајмс” из Беча, 8. децембра 1937 године.

Не сме се заборавити да су то године уочи Другог светског рата, време поларизације односа Србије и Хрватске и избора који су одржани у децембру, па останку Харисона нису помогла ни реаговања посланстава Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.

У осврту на несувислост потеза цензора, „Њујорк тајмс” је писао: „Да се на челу београдске полицијске цензуре налазио интелигентан човек, он би схватио да је гужва око Микија Мауса најлепше што је могло да се догоди када је реч о угледу Југославије у иностранству. Какве су готово све вести које нам из средње Европе ових дана пристижу о деци? То су вести о деци под гас маскама, деци која вежбају са бајонетима и деци побијеној бомбама... А онда као дашак свежег ваздуха у атмосфери затрованој гасом, појављује се извештај господина Харисона да у Југославији није тако. Југословенска деца не проводе све своје време вежбајући бацање граната. Њима је дозвољено да упознају Микија Мауса, а како Микија воле деца свих узраста, тиме се на посредан начин каже како југословенски ваздух није стопроцентно загађен тоталитаризмом.”

Афера с цензуром стрипа трајала је две седмице, а ништа бенигније није било ни поновно објављивање стрипа, после Другог светског рата. Како пише у реиздању стрипа, објављеном 1992. године, „Политикин забавник” је верзију Микија и његовог двојника, у боји, почео да објављује априла 1953. Те године није било цензорске црвене линије, већ је редакција сама прескакала читаве каишеве цртежа и преправљала текстове у „облачићима”.

О телеграму подршке који је Волт Дизни упутио „Политици” бурних тридесетих година прошлог века, у издањима из 1953. и 1992. године нема потврда осим навода да је славни илустратор знао за немио догађај и да му је било жао што је лист имао неприлика због његовог стрипа.

Да подсетимо, Београђанин Марко Јеличић, новинар и политиколог, припрема књигу о Волту Дизију. Већ дуже време истражује по домаћим архивима и институцијама по свету не би ли дошао до што занимљивијих података о чувеном аниматору, а један је и телеграм подршке нашој редакцији. Потрага још траје.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.