Николић одликује Диковића

Председник Србије Томислав Николић одликовао је начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубишу Диковића Орденом белог орла са мачевима првог степена, сазнаје „Политика”. Председник Николић је, кажу у његовом кабинету, потписао указ о одликовању генерала Диковића и тај акт ће ових дана бити објављен у „Службеном гласнику”.   

Реч је о ордену који има три степена и додељује се за нарочите заслуге у изградњи система одбране или нарочите заслуге у командовању и руковођењу војним јединицама, односно војним установама и њиховом оспособљавању за одбрану Републике Србије, пише у Закону о одликовањима.

Јуче у кабинету на Андрићевом венцу нисмо добили одговор ко је генерала предложио за одликовање и када је председник донео одлуку да му додели орден, али се то свакако догађа у редовном термину за одликовања. Она се додељују, по правилу, каже закон, два пута годишње, у фебруару и јуну, мада председник републике може доделити одликовања и ван ових термина.  

Питања ко је генерала предложио за одликовање и када је донета одлука о томе намећу се због специфичног тренутка у којем се угледно државно знамење додељује Диковићу – док га утицајна невладина организација Фонд за хуманитарно право (ФХП) оптужује за ратне злочине на Косову и Метохији 1999. године.

Почетком недеље је ФХП добио посебно јак „аргумент” за своје тврдње, и то у виду подршке САД, то јест заменика помоћника америчког државног секретара Томаса Мелије, који је три дана боравио у Београду. „Открио” се медијима тек на одласку, када је дао опширну изјаву у којој је, поред осталог, узео у заштиту ФХП, БИРН и заштитника грађана. Говорио је о медијима, санкцијама Русији, процесима у вези са паљењем америчке амбасаде у Београду и убиством браће Битићи и чини се да од неког америчког званичника одавно нисмо чули одједном толико примедаба колико је изнео овај званичник, задужен иначе за питања демократије, људских права и рада.

Означавају ли Мелијине критике озбиљно захлађење односа између Вашингтона и Београда? Поготово ако се узме у обзир оптужба министра Вулина из новембра прошле године да су САД пустиле из хашког притвора Војислава Шешеља како би дестабилизовале власт у Србији.

Говорећи о односима са САД у интервјуу за ВОА, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић јуче је рекао: „Наши односи са САД у последњим годинама веома су динамични и, без обзира на што постоје размимоилажења као на пример око питања Косова, ми се трудимо да имамо један избалансирани приступ, односно да у оним стварима око којих се слажемо остваримо напредак.”

Коментаришући Мелијин иступ у Београду, функционер владајуће Српске напредне странке Милован Дрецун, члан скупштинске групе пријатељства са САД, сматра да је реч само о континуираном понашању представника велике силе. САД с времена на време изнесу своје виђење ситуације у Србији и проблема за које они мисле да треба да буду решени. Али, с друге стране, додаје он, примећује и да су изјаве америчког амбасадора у Србији и његово понашање знатно конструктивнији. И види, и кроз процес продаје смедеревске железаре америчком „Есмарку”, да амерички капитал улази у Србију.

„Наравно да ће увек бити пацки, различитог виђења неких ствари и да САД то увек тако раде. Ја ту не видим неки посебан проблем, увек постоје неслагања око нечега и не видим да се нешто посебно заоштрава ситуација”, навео је Дрецун.

Он је додао да случај паљења амбасаде свакако треба да буде решен, да за случај „Битићи” треба питати тужилаштво, јер је тужилац Вукчевић прошле године говорио да ће то бити решено прво до јуна, па до краја године, али да за њега Фонд за хуманитарно право није референтан као за америчког званичника.

„Можда је тај фонд референтан негде ван Србије, али овде је у знатној мери искомпромитован. Није ништа спорно у томе да ако постоје оправдане сумње и ако предистражни поступци покажу за било кога да је починио злочин, он ће бити процесуиран, био то начелник Генералштаба или било ко други…”, казао је Дрецун.

Др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, сматра да су овакве изјаве америчких званичника начин притиска на власт. Он истиче да је америчкој политици важна реализација њихових геополитичких интереса у Србији који се, у погледу решавања косовског проблема, укључујући север покрајине, и других питања, битно разликују од неких наших оптималних интереса, а често и од онога што од Србије тражи и очекује већина других великих сила. Петровић указује да друге земље попут Француске, па и Немачке, а поготово Кине или Русије, не траже од нас, или бар не у толиком обиму, оно што захтевају Американци. У таквим намерама, додаје он, САД помажу и поједине НВО служећи као логистичка подршка у стварању и обликовању јавног мњења и притиском на власт да на крају извуку решења која су далеко од оптималних наших интереса.

Председница Центра за истраживање јавних политика и члан Форума за међународне односе Светлана Ђурђевић Лукић оцењује да се не може говорити о значајном заокрету Америке према Влади Србије на основу коментара Томаса Мелије, јер су поштовање слободе медија, независних институција и захтеви за суочавање са ратним злочинима константа америчке политике према земљама у овом региону.

„Ново је да се овај став износи гласније јер је конкретан развој догађаја у Србији у последњих неколико недеља дао прилично материјала за то”, истиче она, објашњавајући да је Мелија високи званичник за шири регион, укључујући Русију и Блиски исток, који се на тој позицији налази готово пет година, и с обзиром на претходно искуство у Фридом хаусу и НДИ свакако детаљно прати динамику у области демократије и људских права.

Светлана Ђурђевић Лукић наводи и да, гледано очима званичника у области људских права из визуре САД, за Србију није ласкава чињеница да је командант војске особа која је имала командну функцију на Косову, а да министар одбране оспорава овлашћења заштитника грађана.

„Његова порука заправо и није оштра, будући да је у контексту спора Фонда за хуманитарно право и начелника ГШ ВС Диковића само рекао да ФХП има добру репутацију чије извештаје треба схватити озбиљно, не опредељујући се изричито око самих оптужби за злочине”, оцењује она и додаје да је важно скренути пажњу и на случајеве паљења амбасаде и браће Битићи, који годинама оптерећују билатералне односе две земље, о чему се овде ретко говори. Ова аналитичарка верује да би, уз наставак преговора са Приштином, за САД решавање ових питања било од већег значаја.

Кандић: Оптужбе против Диковића нису напад на војску

Оснивач Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић негирала је јуче да су оптужбе на рачун начелника ГШ ВС Љубише Диковића напад на Војску Србије и истакла да је мисија невладиних организација јачање позиције институција и владавине права. Она је рекла, преноси Танјуг, да на њен рачун стално стижу исте оптужбе „да лаже, да то што она говори није истинито” и навела да сматра како је тачно и оно што је изнето у првом досијеу Љубиша Диковић.