Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милановачка Ружа која не вене

Милановачка Богородица

Горњи Милановац – Постоји више икона Пресвете Богородице којима се приписују чудесне моћи. Најпознатија је хиландарска Тројеручица коју је, у свом дому, чувао свети Јован Дамаскин (8. век). Ту је и Богородица Млекопитатељница; њу је братија даровала Сетом Сави при доласку на Гору атоску. Па Богородица Беочинска, стара пола миленијума. Па, свакако најстарија (48. година нове ере) Богородица Пећка; верује се да ју је насликао јеванђелиста Лука.
Икона за коју се мало зна се зове Богородица Ружа која не вене припада милановачком храму Свете Тројице, а изложена је у Музеју рудничко-таковског краја.
– Реч је о занимљивој иконографији која сажима више тумачења из хришћанске есхатологије и ређе се сусреће у иконопису српске историје уметности. Непознато је како је доспела у милановачку цркву и ко је иконописац, али је реч о даровитом и теолошки ученом зографу. У дну иконе је година настанка, 1831, и скраћеница „αβύ MHI”, која можда крије име зографа, али је на том месту оштећење изазвано ексером којим је даска била закована за рам. Стилске карактеристике упућују на уметнике јужног Балкана, можда из круга око зографа Михаила и његовог сина Димитра који су стварали у македонском Крушеву – претпоставља кустос Ана Боловић.
Икона је сликана темпером на дрвеној дасци, димензија 53,8х41,4 центиметра. Богородица је у цинобер одежди са фолклорним украсима која је причвршћена копчом у облику руже. У десној руци су јој три руже на гранчици без бодљи, а у левој држи малог Христа и клас жита. И дете је у златној архијерејској одежди; у десници му је кугла са крстом, у левој руци златни скиптар (жезло). На Христовом ореолу су слова „О” и „Н”, као део грчке скраћенице „ο ω ν” (омега, омикрон, ни), што одговара библијским речима „Ја сам онај који јесте”. Икона је, у ствари, тренутак крунисања, јер су, у врху сцене, арханђели Михаило и Гаврило који стављају Богородици круну на главу; ту су и портрети светаца Николе, Јована, Саве и Симеона.
Из истраживања Љиљане Стошић са Балканолошког института САНУ сазнајемо да је приказ Богородице и Христа у иконографији „цвета (руже) који не вене” у православном иконопису у Албанији устаљен од почетка 18. века, нешто касније у Бугарској и Македонији. Вероватно најранији сачувани пример Богородице Руже која не вене је онај из Пећке патријаршије, насликан 1724. године.
– Питањем ауторства би се могли позабавити искусни зналци, јер лепота и несумњива вредност ове иконе то заслужују. Али, осим тога, за сада се не зна ни како је доспела у милановачку цркву. Икона је, рецимо, припадала старијој цркви брвнари Свети Тома или некој другој у околини, потом поклоњена касније изграђеној Цркви Свете Тројице. Чини се привлачном и могућом претпоставка о вези између иконе и неимара милановачке цркве Настаса Ђорђевића (родоначелник уметничке породице Настасијевић) коме је књаз Милош поверио градњу. Настас је рођен у Охриду, близу поменутих зографа, па је, можда, при успешном завршетку градње, 1862. године, неимар икону приложио цркви – каже Ана Боловић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.