Други том каталога о Обреновићима

Горњи Милановац – Мало ко може да посети све наше музеје, манастире, збирке историјских артефакта или приватне колекције, дакле сва места у којима се чувају предмети који се доводе у везу са династијом Обреновић. Зато је подухват Музеја рудничко-таковског краја за дивљење. Прихватили су се крупног залогаја, названог „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије”, то јест да сву материјалну и нематеријалну оставштину династије сместе међу корице три подебела тома. Први том је изашао пре годину дана („Политика” је о томе известила), а други се управо појавио.

– Идеја је рођена 2010. године, прихваћена од свих музејских и сличних установа, а концем 2013. године смо издали први том. Да је то био пун погодак, нисмо ни сумњали, а потврда је одмах дошла у виду награде „Публикација године” од Међународног комитета савета музеја. Био је то снажан импулс да „легнемо” на други том и да, ових дана, само годину после изласка прве, штампарију напусти и друга књига – каже кустос Александар Марушић, један од уредника.

У другом тому „Обреновића” нашло се све о њиховом безмало деветодеценијском владању Србијом а што се чува у збиркама Војног музеја, Музеја града Београда, Народног музеја у Београду, Народног музеја у Крагујевцу, Музеја примењене уметности у Београду, музеја у Чачку, Белој Цркви и Горњем Милановцу, Дому Јеврема Грујића у Београду и манастиру Враћевшници. А шта све, сазнајемо у написима 16 кустоса, историчара уметности и музејских саветника. Зато је вредно, као мала награда за труд, уз имена уредника, поменути и њихова имена: кустоси Душанка Маричић, Данијела Вандушић, Бојана Топаловић, Евгенија Блануша, Мила Гајић, Драгиња Маскарели, Биљана Црвенковић и мр Јелена Перић; историчари уметности Игор Вокоун и Ивана Весковић; музејски саветници Радивоје Бојовић, Марија Бујић, Петар Петровић и Мирослав Бановић. Да би нас квалитетно и свеобухватно информисали, аутори су прекопали силну литературу (наведену уз написе). Сваки комад одеће, намештаја, посуђа и оружја, споменице, одликовања, новац, књиге, фотографије, личне предмете и забелешке, писма, дописне карте, новински текстови о Обреновићима – све је, сликом и текстом, дато на 350 страница великог формата. Међу корицама су и радови познатих ликовних уметника којима су Обреновићи били инспирација (уљани портрети, бисте, цртежи, олеографије).

Значај овог подухвата су препознали и рецензенти, др Милош Тимотијевић, историчар и виши кустос Народног музеја у Чачку, и др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду. Тимотијевић истиче да други том о Обреновићима (баш као и први) „представља велики научни и културни допринос у заштити културне баштине Србије”, док је за Борозана ово „капитални пројекат од највишег националног значаја”.

– Пред нама је година на крају које ће светло дана да угледа и трећи, последњи том овог свеобухватног каталога. У њега ћемо уврстити, пре свега, артефакте који су у поседу приватних збирки, као и оно што успемо пронаћи у страним колекцијама. Велико задовољство су нам донела прва два тома, а то је подстрек да посао доведемо до краја – рече нам други уредник едиције кустос Ана Боловић.