Мишковић тражи да сведоче Тадић и Радуловић

Одбрана Мирослава Мишковића, власника „Делте” и његовог сина Марка Мишковића предложила је у уводном излагању да се у Специјалном суду као сведоци саслушају бивши министар привреде Саша Радуловић и бивши председник Србије Борис Тадић.

Бранилац Мишковића, адвокат Зденко Томановић образложио је да одбрана тражи сведочење Радуловића јер сматра да је он помагао тужилаштву да спроведе кривично гоњење Мишковића и напише оптужницу. Радуловић је то учинио пре него што је постао министар, навео је Томановић и тражио да суд прибави уговор између тужилаштва и Радуловића о његовом ангажовању и одговор ко му је платио за тај рад.

– То је правно релевантно са аспекта мотива – наводи бранилац.

Он је предложио сведочење Тадића тврдећи да је бивши председник наложио својим службама да истраже рад Мишковића и да је тада утврђено да нема кривичног дела.

Одбрана је предложила и саслушање бившег инспектора за девизне трансакције Павла Зељића који је у време рада радне групе МУП-а на том случају рекао да је „Мишковићев случај чист”, али да се са тим није сагласио бивши шеф радне групе Богдан Пушић. Томановић је предложио и да суд утврди вредност прибављене користи за коју се терети Мирослав Мишковић и вредност имовинске користи која му је блокирана као мера обезбеђења за евентуално обештећење, која износи скоро 50 милиона евра. У уводном излагању одбрана је остала при ставу да су законите све радње за које се оптужени терети.

„Свака радња коју су предузели у складу је са свим законима, подзаконским актима, правилницима, Уставом и међународним конвенцијама. Ниједна радња коју је поменуо тужилац у оптужници није противправна, а нема кривичног дела ако радња не носи у себи противправност”, казао је Томановић.

Мишковићев адвокат је указао да и тужилаштво оцењује да су радње оптужених саме по себи дозвољене, али да је крајњи циљ недозвољен. Он је закључио да збир законитих радњи не може имати незаконити циљ.

Према речима браниоца Мишковића, тужилаштво је 59 пута у оптужници употребило опште изразе којима се ствара привид да су радње које описује кривично дело. То су како је набројао бранилац, изрази „ствара привид да је реч о законитим пословима”, „прикривао економску суштину посла”, „прикривао стварну вредност акција”, „очигледно је да је дошло до кризе коју су Мишковићи могли да предвиде”....

Томановић је подсетио да је Народна банка Србије контролисала све Мишковићеве послове и напоменуо да је тужилаштво то покушало да релативизује у смислу да НБС ради површно.

Томановић је указао да је Мирослав Мишковић изашао из путарских предузећа 2005, а 2009. године је према ставу тужилаштва, настала штетна радња, када му је враћен кредит за та предузећа. Марко Мишковић је из путарских предузећа изашао 2008. године, а до стечаја је дошло 2011. године, навео је Томановић. Бранилац је оценио да не постоји узрочно-последична веза између онога што су радили окривљени и било какве штете. Он је оспорио и део оптужнице која Мишковиће терети за утају пореза, тврдећи да пореске обавезе није ни било.

После паузе, оптужени Марко Мишковић обавестио је суд да се не осећа добро и да има температуру. Због тога је суђење прекинуто, а уводна реч Зорана Атељевића, браниоца Мила Ђурашковића одложена за наставак суђења који је заказан за 2. март. Млађи Мишковић отказао је пуномоћје адвокату Зденку Томановићу, па ће га у наставку процеса бранити Александар Поповић.