Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ната Месаровић у „моралним канџама” адвоката

Ната Месаровић (Фото Фонет)

Адвокатска комора Београда (АКБ) још није одлучила да ли ће Ната Месаровић бити уписана у адвокатски именик, иако је бивша председница Врховног касационог суда (ВКС) и Високог савета судства (ВСС) захтев поднела још почетком године. Одлуку о пријему Месаровићеве међу адвокате треба да донесе Управни одбор АКБ, чији су чланови по овом питању – подељени. Ко је какве ставове износио, Слободан Шошкић, председник АКБ, каже да не може да обелодани јер је то ствар интерног карактера.

Шошкић за „Политику” наводи да су чланови УО о упису Нате Месаровић у именик адвоката расправљали „начелно” и да никаква одлука још није донета. Записник са састанка на коме се о томе полемисало не постоји.

Исте записнике које смо ми тражили, према речима председника АКБ, тражила је и Ната Месаровић. Чланови УО били су подељени и у мишљењу треба ли Месаровићеву уопште стављати „на евиденцију”, то јест омогућити члановима коморе да се изјасне о њеном захтеву за упис у адвокатски именик. По тој процедури, кад се неко упише у адвокатски именик, „кандидат” се ставља „на евиденцију” током које, у року од месец дана, сви чланови коморе имају право да стављају приговоре на захтев о упису.

Према речима председника АКБ, главна полемика међу члановима УО вођена је око тога да ли Месаровићева заслужује да буде уписана у именик адвоката из етичких разлога. Замера јој се да је као председница ВСС учествовала у спорном општем избору судија током реформе спроведене 2010. године, спочитаван јој је бахати однос према судијама, али највише то што 837 судија које нису прошле општи избор нису добиле образложење за одлуку ВСС-а о престанку њихове судијске функције, као и да је избор вршен на политичкој основи.

Оно што би још могло да буде спорно приликом одлуке о упису Месаровићеве у именик адвоката јесте чињеница да Тужилаштво за организовани криминал против ње води истрагу због злоупотребе службеног положаја. Кривичну пријаву поднео је Драгољуб Милојевић, садашњи председник ВКС и ВСС и група његових колега судија. Иако је Специјално тужилаштво одбацило ову пријаву, Републичко тужилаштво је одлучујући по жалбама наложило да се поступак против Месаровићеве и свих чланова првог сазива ВСС – настави.

– Комори је достављен документ да Месаровићева није кривично кажњавана и да се против ње не води истражни, нити било какав други поступак. Значи да не знамо да ли Специјално тужилаштво против ње води истрагу. То је оно што уноси додатну забуну у цео случај – објашњава Шошкић.

Председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић пак каже за „Политику” да он не би одбио упис Нате Месаровић у именик адвоката док се не утврди да је крива. Он сматра да поступак који је у току Месаровићеву дефинитивно чини недостојном, али да сматра да је свако невин док се на суду не докаже другачије.

На питање зашто адвокати доводе у питање упис Месаровићеве у именик адвоката, а нису се противили да Бошко Ристић, некадашњи члан ВСС из редова адвокатуре, одлучује о достојности судија наспрам којих је на суђењима седео као супротстављена страна, Ђорђевић одговара:

– АКБ је реаговала, говорила да то што ради Ристић није било морално, али се нико тада није налазио прозваним да улази у ту причу и да заоштрава и онако заоштрену ситуацију због општег избора. Требало је тада, а слична је ситуација и данас, да нађете човека који би ризиковао каријеру. Ја онда нисам био председник Адвокатске коморе Србије. Нисмо се слагали са одлуком да Ристић буде члан ВСС из редова адвокатуре, али се слажем са вама да нисмо било довољно гласни – објашњава Ђорђевић.

Међутим, познато је да су представници АКС, која је делегирала члана у ВСС, у време избора била блиска владајућој Демократској странци.

– Општи избор није био проблем адвоката, већ судија и они су ти који су морали прво да реагују. Месец дана пошто је реформа спроведена, у највећем амфитеатру Правног факултета рекао сам да ми је жао што судије пре тога нису реаговале, иако је било евидентно да им се спрема погром. Сви су ћутали верујући да неће баш они бити разрешени. АКБ и АКС су били против те реформе. Јесмо се бунили, нисмо били довољно гласни, а и медији то нису забележили – каже Ђорђевић.

Услови за адвокатуру

Члан 6 Закона о адвокатури у услове за доношење одлуке о упису у именик адвоката прописује диплому правног факултета, правосудни и адвокатски испит положен у Србији, држављанство РС, општу здравствену и потпуну пословну способност, непостојање радног односа, неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, достојност за бављење адвокатуром и обезбеђен радни простор. У истом члану пише и да се „сматра да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед”.

Испуњеност услова комора цени по слободној оцени.

(Не)достојност

Ако је против подносиоца захтева за упис у именик адвоката покренута истрага или подигнута оптужница за дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром, одлучивање о захтеву може да се одложи до окончања покренутог поступка, о чему надлежни орган Статутом Адвокатске коморе доноси посебно решење.

Томановић: Месаровићевој се мора дозволити да буде адвокат

„Ако треба да се расправља о нечијој недостојности због учешћа у реформи правосуђа, онда треба најпре сагледати колика је количина недостојних међу већ постојећим адвокатима”, каже један од наших најпознатијих адвоката Зденко Томановић.

„Деградирајућа реформа правосуђа била је политички пројекат. Важан стуб тог пројекта били су и они адвокати који су седели или у посланичким клупама или у Високом савету судства или они који су били председници одбора за правосуђе или председници одбора за законодавство или чланови тадашње извршне власти или политичке елите. Руководству адвокатуре мора да засмета та недоследност у погледу питања недостојности због учешћа у реформи правосуђа”.

– Заступао сам пред Уставним судом неке разрешене судије, у медијима и на трибинама сам критиковао реформу правосуђа. Јавно сам тврдио да је била препрека да будете судија ако вам је муж адвокат, а није ако вам је муж полицајац. Тражио сам од руководства коморе да се радикалније односи према том недоличном обрачуну са судијама и да јавност обавести колико је адвоката тражило брисање из списка да би им брачни другови остали судије – истиче Томановић.

– Тврдим да је одговор руководства адвокатуре на правно дивљаштво названо „реформа правосуђа” био неадекватан и да не може сада руководство коморе да се „охрабри” и Нату Месаровић прогласи „недостојном” због реформе. За такву храброст су имали прилику док је она била судија или председник суда, односно док је тадашња политичка елита организовала кампању блаћења, моралног и професионалног дискредитовања многобројних судија. Део адвоката је све то пасивно посматрао, са непристојном незаинтересованошћу. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.