Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Саслушање у канцеларији Озне

Дочек америчког пуковника Роберта Макдауела по његовом доласку у Србију у лето 1944.

Иследник показује документ „Инструкције за југословенску екипу”, па тражи објашњење ко је могао припремити ову инструкцију.

Инструкција је из Интелиџенс сервиса.

Као што видите, Инструкцију сте примили пре напада Немачке на СССР. Молим вас, сетите се ко вам је предао.

Инструкције се сећам, имао сам је у рукама. Нисам сигуран како ми је дошла у руке. Ја ћу набројати лица за која је вероватно да су ми је дала. Турски конзул у Београду или др Секулић из Београда, који је касније отишао преко Бугарске и Турске за Енглеску, или Рапотец, који је из Каира дошао код Бирчанина у Сплит, враћао се поново за Каиро и у више махова долазио; можда Костић који је путовао преко Турске за Каиро 1941. године, лети; генерал Бора Мирковић, који је тада био у Каиру радио је нешто за рачун енглеске службе и његов агент кога је упутио из Каира требало је да се састане с Миланом Аћимовићем. Могуће је и по томе агенту да је упућена Инструкција, а која ми се показује. Име агента не знам. Тих дана дошао је Драгослав Павловић, потпуковник, из Београда на Равну гору код мене и није искључено да је таман он донео ову Инструкцију. Могуће је да је Инструкција дошла и из совјетског посланства у Софији.

У Инструкцији се нуди веза преко совјетског посланства у Софији. Наведите преко које личности је ишла?

Преко војног изасланика. Он је примио коверат на коме пише војни изасланик, отвара га, и други мањи коверат на коме пише „Босфор”. Тај други коверат војни изасланик не отвара, већ га предаје лицу чија је шифра „Босфор”, у овом случају енглеском агенту. Највероватније је да је ова веза ишла преко турског конзулата у Београду.

Ко је и какве извештаје састављао?

Ја сам састављао и предавао их београдској организацији, а она преко конзулата даље.

За кога су били извештаји?

Увек сам писао председнику владе, без обзира на то што је енглеска служба отварала коверат и сазнавала садржину.

Је ли се радило са или без шифре?

Отвореним текстом јер шифре још нисмо имали.

Шта су садржавали извештаји?

Обавештења из целе земље, колико сам их ја знао.

Да ли су сличну инструкцију донели Хадсон и Остојић?

Јесу. Само је био већи број питања него у овој првој инструкцији.

Због чега сте тражили да између вас и пуковника Белија, шефа британске обавештајне службе, у вашем штабу постоји писмени контакт?

Докачили смо се.

Због чега?

Сматрао сам га кривцем за промену коју је енглеска влада у својој пропаганди преко Радио Лондона заузела према мени, иако сам ја још 1942. године, када сам дошао у Црну Гору, молио Хадсона а и сам слао депеше у Лондон да ми енглеска влада ставља благовремено примедбе ако она налази за потребно у односу на мој рад.

Енглеска влада ми није стављала никакве примедбе, мада је била обавештена о моме раду у потпуности. Наједном је наступио преокрет. Ја сам Белију припретио Совјетском Русијом и ставио му до знања да ми је досадило да као мала земља будемо кусур Европе.

Због ове претње Совјетским Савезом Бели је целу ноћ телеграфисао у Лондон и ја сам одмах добио прекор владе у Лондону за такво моје држање.

Да ли сте тада мислили на озбиљну везу са Совјетским Савезом?

Јесам.

Како сте је мислили остварити?

Директним повезивањем са Совјетским Савезом.

Са или без питања владе у Лондону?

Без посредништва и питања владе у Лондону.

Зашто не са питањем владе?

Био ми је познат став владе. Веза са владом ми је била онемогућена директно, а ишла је преко енглеске службе. Ја сам успевао да добијем ствари мимо Енглеза до Каира, али од Каира даље није могло јер је био забрањен шифровани саобраћај Каиро–Лондон.

Да ли сте покушавали контакт са Совјетима, преко какве политичке личности у иностранству?

Јесам, преко господина Јована Ђоновића. Њему сам депеширао да ме повеже са Русима директно, мимо знања владе и Енглеза. Он ме је обавестио да ће учинити све и добио сам одговор тек у другој половини марта 1945. године да пошаљем своје делегате у Београд на дан 10. марта, где би се ти делегати повезали са руским људима, који су имали да ме доведу у везу са главном командом маршала Тита. Ђоновић ми је јавио да се у контакту са Русима не заузимам сувише за краља Петра и да су ми Руси тако поручили. Такву поруку од стране Руса Ђоновић је добио у Паризу где се састао са Русима.

Када сте учинили предлог преко Ђоновића?

Још 1943. године, надодајем на своје прво питање као одговор да сам у марту 1945. године поново по одговору Ђоновића тражио да он издејствује други мој састанак с Русима јер је његово обавештење о првом састанку који је требало да се одржи 10. марта закаснило.

Ви сте 23. децембра 1943. године одржали конференцију са генералом Армстронгом, шефом британске војне мисије код вас. О конференцији постоје писмена документа којима располаже истрага. Сећате ли се те конференције и шта је било њено централно питање?

Сећам се. Њено централно питање био је мој захтев да генерал Армстронг посредује да дође до споразума између мене и Тита.

Зашто није дошло до састанка?

На конференцији од 3. јануара 1944. године у селу Гореовице под Медведником имао сам конференцију са Армстронгом, који је требало да ми пренесе одговор по мом захтеву за контакт са Титом. На моје изненађење, добио сам одговор какав никад нисам очекивао. Наиме, Армстронг ми је рекао да британска влада не жели да посредује у погледу састанка и преговора с партизанима. Овој конференцији присуствовали су Армстронг, Бели, ја и Стева Мољевић.

Је ли Армстронг тежио да дође до споразума између вас и партизана?

Када сам му изнео мој захтев за споразум био је одушевљен. Он је одмах послао депешу у Лондон и поводом те депеше послао ми је писмо пуно усхићења и наде да ће доћи до измирења између мене и партизана.

Чиме тумачите став одбијања који је изразила енглеска влада по питању споразума вас и маршала Тита?

Енглеској влади није био интерес да дође до споразума између мене и Тита, јер би на тај начин она ослабила свој политички утицај у Југославији, а на корист утицаја Совјетског Савеза. Енглеска влада није заборавила моју претњу Белију и о мом наслону на СССР и ван дискусије је да јој није био политички рачун да Совјети имају јачи утицај у Југославији. Енглези су били уверени да ће преко мене имати пун утицај у Југославији и природно је да нису имали политички интерес да се ја и Тито споразумемо.

Да ли су вам чланови енглеске војне мисије у име своје владе обећали пуну политичку подршку након капитулације Немачке по питању организовања власти у Југославији?

Енглези никада не говоре отворено, али посредно могао сам закључити да су мислили да ми дају пуну подршку. Ја морам нагласити да су Енглези већ тражили лице које би ме могло заменити и које би им служило као Зервас у Грчкој. Они су покушали да одвоје поједине моје команданте од мене и да преко енглеске мисије код тих команданата они у ствари командују. Они би такве команданте нарочито помогли и тиме привлачили друге.

То значи да су они хтели да узму команду у руке, да они организују ствари?

Тако је. То је потпуно јасно.

Можете ли навести команданте код којих су покушавали одвајање од вашег штаба?

Могу. Покушавали су код Кесеровића, али без успеха. Дали су му и новац. Покушавали су код Драгослава Павловића, који је обједињавао команду Крајинског, Хомољског и Тимочког корпуса, а код њега су успели. Ја сам био благовремено обавештен, наредио напад на њега, јер он није добро стајао на терену. Разоружао сам га и био је спроведен код мене у штаб. Покушали су да одвоје Пилетића, Оцокољића и Љубу Јовановића Патка. Знам да је дошло и до свађе енглеске мисије са овим командантима јер су Енглези за мене рекли један врло погрдан израз.

(...)

Иследник чита депешу број 2272 од 23. децембра 1943. године, као одговор на депешу владе из Лондона у којој препоручује Михаиловићу најчвршћи наслон на Велику Британију, па упитан по овој депеши, одговара:

Депеша је тачна. Нисам имао никаквог залеђа, а морао сам тако јавити јер је то депеша која иде преко британске службе. Ова депеша требало је да ми олакша ситуацију у односу на британску пропаганду, која ми је преко Радио Лондона јако сметала.

Да ли је овако ваше интимно расположење и мишљење у односу на Русе као што је изражено у овој депеши?

Није. Моје интимно мишљење било је на Русе наслон. Што се пак тиче Енглеза, моје интимно мишљење је било да их чак и из Трепче отерам.

Да ли вам је и ко ставио до знања да, сходно одлукама у Техерану, руска војска не сме прећи границу Југославије?

Јесте. Мек Даул, шеф америчке мисије (војне) ставио ми је до знања да Руси неће прелазити границу Југославије, сходно одлукама закљученим међу савезницима.

Да ли вам је ко, где и када ставио на знање да ће се енглеско-америчке снаге искрцати у Југославији?

Нисам сигуран када, али знам да ми је о томе говорио пуковник Бели, највероватније када је дошао код мене у Липово. Касније, у месецу августу 1943. године, имао сам обавештење од Белија о предстојећем искрцавању на јадранској обали.

Да ли сте наредили у вези с августовским искрцавањем англоамериканаца у Југославији какав покрет својим јединицама и који?

Још у току зиме 1942/1943. разрадио сам и свим командантима доставио операцијске директиве за случај општег напада на окупатора. Такав моменат било би искрцавање савезника на јадранској обали. Сећам се да се прво имала да ослободи читава зона дуж обале и да би за то биле ангажоване следеће снаге: снаге из старе Црне Горе заједно са Херцеговцима имале су да дејствују дуж обале у правцу Сплита; Динарске снаге имале су да дејствују у свом правцу на овој просторији, а личке снаге имале су дуж хрватског Приморја да избију на Сушак.

Јесте ли послали наређење командантима да изврше покрет и када?

У то време послао сам. Личке снаге су кренуле под командом мајора Бјелајца. Динарске снаге су такође извршиле покрет, а црногорске снаге мислим да нису извршиле покрет. Херцеговачке снаге кренуле су према свом делу Приморја.

Ко вас је обавестио о предстојећем искрцавању?

Енглеска мисија код мене.

Је ли Мек Даул дошао заједно са својим члановима мисије?

Једни су дошли пре њега а једни са њим.

Ко је био први представник Америке код вас?

Поручник Ђорђе Мусулин, који је дошао још почетком 1943. године.

Где се спустио Мек Даул и када?

Спустио се на аеродром Прањане, у области Чачка. Ја мислим да је то било у месецу јулу 1944. године.

Јесте ли одмах са њим одржали састанак?

Два-три дана након што је дошао, састали смо се на путу између Личке Каменице и села Гојна Гора.

Какву је поруку пренео и шта вам је рекао при састанку?

Казао ми је да долази као представник америчке војске, али да је и моћан представник Министарства спољних послова у Вашингтону и да врло добро стоји код председника Рузвелта, те је пренео следећу поруку: Руси у свом надирању неће ући у Југославију, казао ми је да разуме да је моја садашња ситуација тешка, али ме је уверавао да ми је будућност потпуно осигурана. Трећа порука је била да се ја безусловно одржим у народу.

То значи да је Америка на вашој страни?

Тако је. Али он још додаје: Руси су практични политичари и уважиће стање које се нађе на терену.

Молим вас, како сте ви разумели његову поруку да има да се одржите на терену. Није ли вас та порука гурала да има да истрајете у борби против партизана?

Ја сам то разумео, мислим, правилно, тако да је моја дужност да одржим територију, коју држим и да је не пустим пред навалом партизана, што је значило даље вођење борбе с партизанима.

Није ли вам Мек Даул ставио до знања да ваша дужност није да победите Немце у Југославији, већ да је то дужност савезника, а ваша да ојачате свој положај?

Он је рекао дословно овако: Нас Американце не интересује ваша борба са Немачком. Они има да иду из Југославије акцијом савезника. Ваше је да се одржите у народу.

Имам обавештење да је Мек Даул наступао на зборовима и да је једном приликом рекао да Американци не гину зато да би у Југославији владали комунисти. Је ли то тачно?

Наступао је на зборовима. Говорио је на енглеском, а преводио је један од његових официра. Тачно је да је говорио да америчка омладина не гине зато да би у Југославији завладао комунизам. Говорио је о муслиманима, подвлачећи да је потребно да се сложе Срби и муслимани, а као пример је износио Америку, у којој многе нације образују општи појам Американац. И на зборовима и мени лично, говорио је да Америка помаже искључиво мене и мој покрет у Југославији.

Јесте ли му веровали?

Од свих мисија, он је на мене оставио најбољи утисак. Веровао сам му. Да.

-----------------------------------------

О записнику и поступку ислеђивања

Препис Записника о саслушању Драгољуба Драже Михаиловића из кога објављујемо делове рађен је у Канцеларији Озне за Југославију 9. априла 1946. године. Реч је о документу откуцаном латиничном писаћом машином на 157 страница густо куцаног текста, уз пратећи Регистар имена који је откуцан на 12 страница. Из Записника је очигледно да су саслушање обављала најмање два лица, пошто се током истраге једно од њих обраћа Михаиловићу са „ти”, а друго са „ви”, укључујући и титулисање са „господине генерале”.

Јавни тужилац ФНРЈ у време процеса Михаиловићу, Јосип Хрнчевић, у мемоарској књизи „Свједочанства”, која је објављена 1984. године, наводи да је истрагом „руководио и у њој судјеловао” његов заменик Јосиф Маловић, и да је „за преглед документације и преслушавање оптужених и свједока била састављена екипа иследника”.

Осим тога, „била је формирана и група конзултаната, коју смо сачињавали Милош Минић, Раде Наумовић, Владимир Дедијер, Јосиф Маловић и ја”, пише Хрнчевић.

У разговору који сам водио с Владимиром Дедијером 1990, а „Политика” га објављивала од краја марта до средине маја те године, што је јавност пратила с изузетном пажњом, Дедијер је посведочио следеће:

„Тада је ЦК КПЈ одредио једну комисију саветодавног типа која је помагала у истрази против Драже Михаиловића. О њој је писао у својим сећањима Јосип Хрнчевић. Мој задатак је био да за Дражу припремим питања у вези са важнијим историјским догађајима. Уз Титову сагласност, ја сам тада молио Јосифа Маловића, заменика јавног тужиоца ФНРЈ и руководиоца истраге, да Дражи Михаиловићу поставља и питања о његовим везама са Русима. Не заборавите, била је то 1946. година, доба највећег пријатељства са Совјетским Савезом.”

(Фото:копију Записника из којег објављујемо делове предао ми је Владимир Дедијер у септембру 1990. године.

Сл. Кљакић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.