Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски одговор на хрватске услове у Европском парламенту

Европски парламент (Фото Ројтерс)

Посланици Европског парламента (ЕП) данас ће на пленарној седници у Стразбуру расправљати о коначној верзији резолуције о напретку Србије у европским интеграцијама, а за сутра је предвиђено гласање о том документу. Очекује се да ће предлог ове резолуције, који је настао уграђивањем посланичких амандмана у годишњи извештај Дејвида Мекалистера, известиоца ЕП за Србију, бити усвојен без битних измена јер је великом већином гласова већ прихваћен на седници Комитета за спољну политику ЕП у фебруару.

Иако није прошао захтев хрватских посланика да Србија измени закон који јој омогућава истрагу ратних злочина у региону, упућен поводом случаја хрватског држављанина Вељка Марића, Европским парламентом кружи, како „Политика” сазнаје из бриселских кругова, посебно објашњење Министарства спољних Србије, које је саставио Саша Обрадовић, шеф правног тима у споровима Србије пред Судом правде у Хагу, посвећено овом питању.

У том документу се, између осталог, каже да је хрватски државни тужилац обезбедио српском тужиоцу за ратне злочине кључне сведоке и пуну правну и техничку помоћ у случају Марића, који је за злочин почињен у Хрватској осуђен у Србији 2012. године. Наводи се затим да је Марићу суђено у Србији јер оптужница за ратни злочин против њега за тај злочин није постојала у Хрватској и истиче да „нефер понашање није никада било регистровано у Марићевом случају, било од посматрачке мисије ОЕБС-а, било од стране невладиних организација, било од стране хрватске владе током суђења или након њега”.

У делу овог документа српског министарства спољних послова који нам је достављен на увид каже се и да ратни злочини, злочини против човечности и злочин геноцида никада не би могли да буду под искључивом надлежношћу државе на чијој територији су почињени јер су ово дела против човечанства и као таква су препозната као брига међународне заједнице у целини.

Ваља иначе подсетити да је након усвајања предлога резолуције у Комитету ЕП (на коју је претходно било поднето укупно 222 амандмана), известилац Мекалистер најавио је да ће његова посланичка група затражити од Европске комисије да изнесе мишљење о српском закону о надлежности за ратне злочине чије укидање траже хрватски посланици.

Поред захтева за одустајање Србије од процесуирања ратних злочина почињених на тлу Хрватске (за који је Андреј Пленковић, посланик ХДЗ, у фебруару рекао да ће покушати да га стави на дневни ред пленарне седнице), посланици Хрватске у том комитету тражили су и да се напредак Србије на европском путу услови решавањем великог броја отворених питања између две земље, почевши од проналажења несталих из рата деведесетих до корекције границе на Дунаву. Али, превладао је став да билатералне проблеме треба решавати на билатералном нивоу, а не преко ЕП, па су њихови амандмани углавном одбијени, а они који су прихваћени били су знатно ублажени.

Усаглашена верзија резолуције, у коју је Танјуг имао увид, садржи иначе похвале због напретка Србије у дијалогу о нормализацији односа са Приштином, спровођењу унутрашњих реформи и развоју регионалне сарадње, али и критике у вези са случајевима кршења права на слободу говора и захтев за придруживање европским санкцијама Русији. Сем тога, наводи се и да ЕП „подстиче” Европски савет да приликом одлучивања о отварању првих поглавља у преговарачком процесу узме у обзир не само досадашње напоре Србије на испуњавању техничких критеријума него и политички контекст односа Србије са ЕУ. У тексту резолуције се наглашава да најпре треба отворити поглавља 23 и 24, која се односе на основна права и владавину закона, и поглавље 35, које је везано за процес нормализације односа Београда и Приштине.

Наш извор тврди, међутим, да ће и за пленарну седницу ЕП бити амандмана, а рок за то је данас до 19 часова. Реч је, како каже, о амандманима о којима се гласа директно на седници, а услов за то је да их поднесе 40 посланика или цела посланичка група.

Резолуције ЕП нису обавезујуће, али су Европска комисија и Савет ЕУ дужни да их узму у обзир приликом одлучивања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.