Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цврчци, мрави и „Београд на води”

Ко су цврчци, а ко мрави у Србији, прворазредно је идентитетско питање и можемо га тестирати и на теми каква је изградња „Београда на води”.

У ауторском тексту у ,,Блицу” „Мој одговор Њима”, премијер Србије пише: „Добили смо мандат да будемо мрави.” Добро, они који владају Србијом означени су као мрави. Ти мрави у премијеровом тексту имају поетску димензију: они су сањари, футуристи. И усамљени су! Добили су мандат да остваре снове, и то тешким и свакодневним радом. Али авај:

„У Србији су цврчци ’good guys’, а мрави су зликовци, они који покушавају да нам унереде иначе тако леп живот. Зато и данас, ова влада, без обзира на приче о томе да је свеприсутна, да све контролише и да утиче на ама баш све у друштву и држави, нема подршку истог тог друштва или бар његовог најелитнијег дела у ономе што је основ сваке будућности.Ми смо осуђени на то да је сањамо сами.”

После Ла Фонтена, Крилова, Толстоја, који су обрађивали Езопове басне, премијер даје свој оригинални допринос том поучно васпитном штиву. Како др Милош Ђурић пише у „Историји хеленске књижевности”, Езоп је био роб. Робовао је за време краља Амасиса, око средине шестог века пре нове ере, у време седморице мудраца.„Езоп у баснама просто и наивно црта призоре из животињског света, имајући на уму људске прилике. Животиње у њима представници су различитих категорија и типова људског друштва. Често имају политичку жаоку. Басне су причане у дечјим собама, на трговима, у школама, на позорницама, а у Атини су нашле повољно тле, не само због своје етичко-педагошке вредности за школу, него и због применљивости и корисности у политичком животу.” Као опште добро хеленског народа, кроз векове су постале опште добро света, па је, рецимо, и премијеру омиљени, уз Вебера, Мартин Лутер, којег помиње у свом ауторском тексту, 1530. године превео 13 Езопових басни за протестантски свет.

Један од снова усамљених мрава сањара је „Београд на води”. Сан о „Београду на води” стари је сан који су сањали многи пре усамљених мрава сањара. Леп сан и грађана и архитеката, који међутим, осим локације, нема ништа заједничко са сном Александра Вучића, Синише Малог, инвеститора из Уједињених Арапских Емирата. „Београд на води” је сан који би сањале и архитекте широм света да је расписан међународни конкурс.

У декларацији упућеној најширој јавности и властима, Академија архитектуре Србије јасно аргументује зашто је пројекат „Београд на води”, онако како су га данашње власти у Србији замислиле, штетан, противправан, неодржив, и тражи хитан прекид срљања у дугогодишњи хаос. Текст декларације објављен је на њиховом сајту, а штуро је препричан у медијима.Њихов глас, уз глас САНУ, која је, такође, критиковала замишљени пројекат, свакако је глас струке, и то оних најстручнијих. Јесу ли сви ти академици, професори, те умне главе које су градиле Београд протеклих 60 година лењивци, нерадници, хејтери, незаинтересовани за будућност, они који би да живе у прошлости, јесу ли сви они цврчци ? Или смо на терену једне друге басне која гласи:

Срела се увече два мрава, суседи у мравињаку. „Ух, што сам уморан, рече први мрав, цео боговетни дан вукао сам комадић шећера, али га ипак нисам довукао до куће, морао сам га оставити негде насред пута.”

„Сигурно мислиш на мрвице шећера које је тамо на путу просула нека девојчица? Али зашто, та било је пуно ситних комада...”

„Да, али ја сам почео да вучем највећи.”

„Лудо једна”, рече други мрав. „Видиш, а ја сам носио само сасвим мале комаде: иди да видиш колику сам гомилицу сакупио! Наравно, ти желиш све одједном: тако ти и треба. Бар ћеш убудуће знати како се то ради!”

Поента ове приче је у знати како се нешто ради, знати како се гради! Марљивост без доброг плана и знања је лудост.

Градоначелник Београда, Синиша Мали, позвао је на разговор представнике Академије архитектуре Србије. Слушала сам га како у емисији „Кажипрст” интерпретира причу о овом сусрету. Из његовог исказа брзоплето се могло схватити да спора више нема, да смо на терену разумевања, да су усамљени мрави сањари сада у добром друштву, да су се пробудили. Међутим, касније из медија сазнајем, из исказа архитекте Бранка Бојовића, како је изгледао тај састанак са градоначелником и његовим тимом.

„Формално да, били су љубазни, али Синиша Мали је започео разговор овако: ’Ево, ми смо примили декларацију, са њом се не слажемо, али скупили смо се овде, кажите нам шта вам није јасно’, па ће он да нам објасни. Човек за кога чаршија говори да је плагирао докторат, људима из Академије архитектуре ће да објасни о чем’ се ту ради. Све је то једна фарса.”

Фарса, или добар одговор на констатацију из премијерове басне како су мрави на власти усамљени сањари и како немају подршку елите.Усамљени су по свом избору, по својој вољи– самовољи, јер не желе да уважавају ставове еминентних стручњака, јер негирају знање, искуство, а захтевају рад, зној и сузе у име будућности Србије. И ако премијер није био прецизан у означавању елите која не жели да спусти главу и на заједничком јастуку покорно сања сан вредних усамљених мрава о лепшој и бољој будућности,на примеру „Београда на води” јасно се види зашто са архитектонском елитом не може да подели снове.

Неко због свог сна заврши у затвору, а неко својим сновима пише позитивну историју културе и земље за поколења, неко своје снове исповеда пред представницима закона, неко психоаналитичару... Снови су инспирација и за велика дела и за велика недела.

Редитељка

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.