Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Родитељско право у надлежности суда

Уколико су деца код очева, а жена је та која не плаћа алиментацију, што је веома ретко, пракса нашег тужилаштва је да одмах подигне оптужбени предлог и да у најкраћем могућем року процесуира случај и жену прогласи кривом. То је врло „чудна” пракса, будући да се у случају мушкарца тај процес на разне начине доста одуговлачи

Адвокат Мирјана Вагнер каже за „Политику” да тужбене парнице покрећу подједнако и мушкарци и жене, као и да све више има припадница лепшег пола које плаћају издржавање мужа и деце.

– Споразумне бракоразводне парнице су веома ретке у односу на покретање развода путем тужбе. Супружници најчешће не могу да се договоре коме ће припасти деца, као ни о начину његовог виђања другог родитеља – каже Вагнерова.

Драган Вулевић, начелник Одељења за управно надзорне послове у Сектору за бригу о породици и социјалној заштити каже за „Политику” да је одлука који ће родитељ вршити родитељско право у надлежности суда. Одлуку о томе коме ће од родитеља да повери дете суд заснива на налазу и стручном мишљењу органа старатељства или саветовалишта за брак и породицу, односно институције која се бави посредовањем у породичним односима.

– Социоекономски статус јесте од утицаја, али није од пресудне важности приликом доношења те одлуке. Он може само да буде помоћни критеријум – објашњава Вулевић.

– Увек су нијансе одлучујуће, а родитељи би требало да воде рачуна да у таквим ситуацијама не злоупотребљавају дете – упозорава Вулевић.

Наш саговорник напомиње да приликом доделе старатељства суд обавезно узима у обзир и мишљење детета.

– Породични закон у том смислу има две одредбе – једну, према којој дете старије од 15 година може да одлучи са којим родитељем ће да живи и другу, да у сваком поступку који се тиче детета било да је административни или судски, мора да се сазна и прибави његово мишљење. Мишљење детета се обавља увек у присуству психолога, школе, Центра за социјални рад и особе коју дете изабере. То није класично саслушање, већ се на пригодан начин сазнаје став детета, који се углавном односи на његове емоције и то којем је родитељу приврженије – објашњава Вулевић.

Адвокат Мирјана Вагнер каже да се у случају када су међуљудски односи између супружника толико нарушени да је дете „уплетено” у њихове размирице, супружници упућују на вештачење и процене у Институт за ментално здравље или у Институт за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић”.

Родитељ коме није додељено обављање родитељског права има обавезу издржавања детета, односно исплаћивања алиментације. Право на издржавање остварује се у парничном поступку пред судом. Пунолетно дете може остваривати право на издржавање до 26 године уколико се редовно школује, а доказ је редовно похађање наставе и полагање испита.

– Суд у бракоразводној парници доноси одлуку о висини издржавања на основу потреба детета и у складу са могућностима даваоца издржавања. Тај износ не може бити мањи од 15 нити већи од 50 одсто од месечних примања даваоца издржавања по разним уговорима. У закону је предвиђено да постоји минимална сума издржавања којом се суд руководи приликом доношења ове одлуке, а то је онај износ који се плаћа за смештај детета у хранитељску породицу. За јануар је минимална сума издржавања износила 15.700 динара – објашњава Драган Вулевић.

Мирјана Вагнер оцењује да проблем у вези са судском одлуком исплаћивања алиментације настаје у пракси, јер је већина дужника не поштује.

– Мушкарци углавном избегавају плаћање издржавања детета, а најчешће је то само терање ината уз разне изговоре: „Нећу ја њу да издржавам и да плаћам за њене потребе”. У таквим ситуацијама друга страна може да поднесе кривичну пријаву за не давање издржавања. Казна је до једне године затвора, али суд у пракси углавном изриче условну осуду – оцењује Вагнерова.

Иако законодавац, како каже адвокат, једнако третира оба пола када је реч о бракоразводним парницама и издржавању деце, постоји врло „чудна” пракса.

– Уколико су деца код очева, а жена је та која не плаћа алиментацију, што је веома ретко, пракса нашег тужилаштва је да одмах подигне оптужбени предлог и да у најкраћем могућем року процесуира случај и жену прогласи кривом. То је врло „чудна” пракса, будући да се у случају мушкарца тај процес на разне начине доста одуговлачи – каже Вагнерова.

Адвокат каже да не постоји институција која би надгледала и контролисала давање издржавања и да би било пожељно да се оформи алиментациони фонд који би се бавио том проблематиком.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.