Ура за ОРА

То су наших руку дела, поручују стари акцијаши данашњим нараштајима, који често нису ни свесни да је много тога што данас користе изграђено пожртвовањем и прегалаштвом Титових омладинаца и омладинки. Као и радне акције, плени својом величином и књига о њима, рад др Слободана Ристановића, која управо и носи назив: „То су наших руку дела”. У њој су на једном месту сабране успомене и документовани материјали, фотографије и сведочења са свих Омладинских радних акција (ОРА) у бившој Југославији.

Данас, 1. априла, обележава се њихов дан. За оне који не знају: то је више од стотину савезних радних акција на великим објектима и око 20.000 локалних градилишта. Тешка неколико килограма, ова значајна монографија у себи крије највећу тајну СФРЈ – како је држава успела да опстане и развија се у послератним условима. Више од хиљаду страница историјске грађе сведочи да ратна разарања и сиромаштво могу да буду побеђени радом и ентузијазмом, да је могуће сустићи и оне најразвијеније.

Омладинске акције започете су још 1941. године, најпре кроз прикупљање оружја и муниције за предстојеће битке, а затим одеће и обуће за борце. У ратним годинама, омладинци су се истицали и у пољским радовима, припреми огрева за зиму, жетвом кукуруза и јесењих плодова, често и под пушчаном и митраљеском ватром. У ратним данима, формирана је и Прва омладинска ударна пољопривредна бригада, која је током три месеца, радећи дању и ноћу, у Босанској Крајини пожњела и пренела на ослобођену територију чак 120 вагона жита и исто толико воћа и поврћа.

Дошла је 1945. година и прва послератна акција на Црном врху код Бора, где је 1.630 омладинаца, од јануара до марта, радећи на температурама од минус 30 степени, насекла и железницом отпремила више од 10.000 кубика огревног дрвета – за београдске болнице препуне рањеника. Да би то успели, најпре су сами изградили 12,6 километара пруге до Бора!

Ентузијазам није пресахао ни по окончању рата. Настало је време обнове земље – одложивши пушке и бомбе устрану, млади су се прихватили лопата и крампова. Уз песму „Да нам живи рад”, кренуло се у изградњу мостова, пруга, фабрика, електрана. На крају, и читавих нових градова. Прокопавани су канали, Посавски, Нишавски, Бечејски...

Године 1946, од маја до новембра, одржана је прва савезна радна акција, изградња пруге Брчко–Бановићи. У њој је учествовало 62.268 омладинаца и омладинки, односно 283 радне бригаде. За свега шест месеци, Титови омладинци изградили су 90 километара пруге, пробили три тунела укупне дужине 600 метара, укључујући и тунел Мајевица, дужине 394 метра. Две године касније, 1948, радовима на аутопуту који повезује целу Југославију и освајањем мочвара Новог Београда, започела је ера великих радних акција, током којих је читава земља обновљена, изграђена и унапређена. Омладинце, ношене патриотским жаром и заносом, рекло би се, ништа није могло зауставити на путу у светлу будућност.

Др Ристановић, данас професор у пензији, три лета узастопно градио је Нови Београд, затим и Панчевачку пругу, а наредних деценија скупљао грађу о подвизима младих ударника.

– Изграђено је 16 пруга, укупне дужине 560 километара, међу којима су најпознатије Брчко–Бановићи (90 километара), Шамац–Сарајево (242), Добој–Бањалука (90). Направљено је 11 великих фабрика и других индустријских објеката, међу којима „Иво Лола Рибар” у Железнику, Фабрика каблова у Јагодини, Ваљаоница бакра у Севојну, „Магнохром” у Краљеву, Фабрика аутомобила „Црвена застава” у Крагујевцу, „Керамика Младеновац” и друге. Затим, пет хидроцентрала, у Зворнику, на Власини, у Маврову, Јабланица на Неретви и Винодол – објашњава Ристановић.

Највећи подвиг је изградња аутопута Братство и јединство, у укупној дужини од 1.066 километара. Грађен је девет година, од Љубљане, преко Загреба, Београда, Ниша и Скопља, па до Ђевђелије. Изграђен је и магистрални пут Прељина–Чачак–Пожега–Ужице, континентални део Јадранске магистрале Бијело Поље – Колашин, па онда и „пруга снова”, Београд–Бар.

– Учествовало је укупно око два милиона омладинаца и омладинки, који су током педесетогодишњег периода добровољно и са заносом дали око 135 милиона радних дана. Велики значај радних акција је у томе што су објекти били рекордно брзо грађени. Рецимо, 380 километара аутопута Београд–Загреб направљено је за непуне три године. И све увек у року или брже. Данас постоји најмодернија грађевинска оператива, па опет не могу да ураде ништа брже него ми голоруки – подсећа др Слободан Ристановић.

Омладинске радне акције трајале су, у мањем или већем обиму, све до 1990. године, када су коначно одбачене лопате и братство и јединство. Уместо удараца крампова, поново су се огласиле пушке и омладина је запевала неке друге песме. Са радилишта на ратишта, историја се вратила уназад.