Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пустињска школа часног живота

Да недавно није освојио београдског „Победника” за најбољи филм главног програма 43. Феста, према сопственом признању свестраног и свеприсутног Игора Станковића, челника дистрибутерске куће „Мегаком”, филм „Вук” (Theeb) Наџија Абу Новара не би још угледао светлост наших биоскопа. Ово је врста филма која се не уклапа у ону чувену дистрибутерску логику што мање труда око њега, а што већа зарада. Дебитантски филм непознатог аутора са непознатим глумцима, јорданско-емиратска копродукција, дакле ван уобичајене холивудске или еуро-пудинг матрице, а није ни на енглеском језику. Другим речима, са становишта дистрибутера нема комерцијалне потенцијале с којим би се брзо и лако задовољили дистрибутерско-биоскопски апетити.

Срећом те се догодила та Фестова награда – и то од стране стручног жирија који је безрезервно умео да препозна да је „Вук” визуелно очаравајући и емотиван филм „пречишћене, моћне приче о одрастању која нас враћа великим филмским класицима” – те су се на радост искрених љубитеља и познавалаца филма стекли услови и за његов какав-такав биоскопски живот (а не само за његово приказивање на неком од бројних овдашњих фестивала).

Кажем какав-такав, јер се овај филм скромне продукције, а велике снаге, тренутно приказује само у једном београдском биоскопу и то са ди-ви-дија. Тиме се гледаоцу знатно смањује могућност потпуне спознаје да је управо фотографија једна од кључних сегмената овог готово класичног авантуристичког филма, снимљеног у пустињским пејзажима нестварне лепоте, где је својевремено делимично сниман и „Лоренс од Арабије”.

Штета, јер Абу Новарова одлука да сниматељ Волфганг Талер (снимао је чувене документарце Микаела Главогера и „Рајску триологију” Улриха Зајдла), филм снима „супер шеснаестицом” са анаморфним објективом, показала се као добитна. Ово је идеални формат за овакву врсту приче и локације с којим је постигнут и прави обим и топлина слике и дат снажан допринос свеопштој емоцији коју ова филмска прича са собом носи.

Заједно са Базелом Гандуром, Абу Новар твори причу о дечаку Тибу (у преводу – Вук, игра га изврсни натуршчик Џасир Еид) који у Арабији 1916. живи са својим бедуинским племеном у заборављеном пустињском делу Отоманског царства, чије распадање убрзава једна друга империја – Британска. Шеик племена, Тибов отац, преминуо је те се о његовом васпитању брине средњи брат Хусеин (Хусеин Салами), трудећи се да му пренесе очев наук о бедуинском животу, части и поштењу. Тиб је као и сваки дечак више заинтересован за несташлуке, али ће његово одрастање почети преко ноћи. Од оног тренутка када Хусеин, у жељи да не укаља очеву репутацију (чланови племена су познати као водичи, а и непозван гост се никада не одбија), прихвата да поручника британске војске и његовог арапског пратиоца одведе кроз пустињу, пуну револуционара, прогнаника и пљачкаша, до жељене дестинације где ће сви страдати. Осим маленог Тиба. Он ће преживети сналазећи се као одрастао човек, научивши и шта је издаја и шта је поверење, и оправдаће име Вук које му је отац дао на рођењу.

Чаролија овог Абу Новаровог филма о одрастању, интимног фокуса а епске визије, јесте пре свега у томе што он успешно ради на три нивоа. С једне старне то је та прича о дечаку који је сведок смрти вољеног брата и који треба да преживи, а да не оскрнави породичну част, што редитељ не представља црно-бело. Опипљива братска љубав коју су на платно пренели Џасир Еид и Хусеин Салами у контрасту са тим нестварним пејзажима, ухвати и не пушта биоскопског гледаоца.

С друге стране, ту је тај, такође, опипљив бедуински начин живота на прагу радикалних промена, када су пустињски водичи на камилама, доласком возова што за много мање времена превозе људе све до Меке, постали прави „технолошки вишак”. Са треће – ту је и историјски контекст, британско-османско непријатељство на арабијском тлу у годинама Великог рата у Европи, у који Наџи Абу Новар смешта причу без великих додатних објашњења.

Сва та три нивоа заједно добро функционишу и Абу Новар их редитељски непретенциозно спаја у неодвојиву целину. У мали, дивни филм који не треба пропустити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.