Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сребро у Чангвону улазница за Рио

Ивана Максимовић

Стрељачки део нашег олимпијског тима за Игре у рио де Жанеиру већ има четири члана, јер су олимпијске квоте на Светском Купу у Чангвону изборили Ивана Максимовић и Димитрије Гргић, и придружили се Андреи Арсовић и јасни Шекарић, које су то учиниле прошлог лета на Светском првенству у Гранади.

Чангвон је поново био срећан за Максимовићеву и Гргића, који су 2011. на Светском купу у овом јужнокорејском граду изборили учешће на Олимпијским играма у Лондону 2012.

Ивана Максимовић, коју поново тренира отац Горан, олимпијски шампион из Сеула 1988. и 2011. и овог пута олимпијску квоту изборила је ваздушном пушком. Пре четири године освојила је бронзану медаљу, а овог пута сребрну освојивши друго место с 207,7 кругова. У основном делу је заузела шесто место (417,1 круг), али у финалу пуцала је сјајно и сигурно би освојила златну медаљу да њена ривалка и добра пријатељица из репрезентације Хрватске Сњежана Пејчић није имала фантастичан дан. У квалификацијама је имала 420,8 кругова, а у финалу већ у првој серији преузела је вођство и сачувала га до краја (209,1). Власници олимпијске бронзе у овој дисциплини из Пекинга 2008. ово је био први велики финале ваздушном пушком у последње четири године и велики тријумф. Будући да је Пејчићева олимпијску квоту испунила на Светском првенству прошле године освојивши сребро у троставу, поред Иване Максимовић пут у Рио обезбедиле су трећепласирана Индијка Апурви Чандела, којој је ово при финале на светским куповима, и Швеђанка Михаела Арвидсон, која је заузела четврто место.

– Чангвон је мој срећан град. Овде сам 2011. освојила бронзу, прву медаљу на светским куповима, и олимпијску визу за Лондон. Пре две године освојила сам бронзе мк и ваздушном пушком, а сада сребро окићено олимпијском визом за Рио.

Мој тренер Горан Максимовић и ја планирали смо да у Чангвону освојимо олимпијску визу и то је био и велики мотив и велики притисак. У финалу сам дала све од себе да освојим медаљу која је осигуравала и визу за Рио и пресрећна сам што сам испунила циљ. Сада могу да се нормално припремам за Рио. Хвала целом мом тиму и свима који су ми помагали, посебно породици, мами Мири, тати Горану и брату Марку на подршци, јер су били уз мене и када није било овако добро – изјавила је Ивана Максимовић.

Она је тако омогућила себи не само наступ ваздушном пушком у Рију већ и одбрану сребра у троставу из Лондона – 100. медаље за наш олимпијски спорт.

Димитрије Гргић, стрелац београдског Академца, до олимпијске квоте овог пута је дошао најбољим пласманом у каријери у четвртом финалу на светским куповима. До сада му је најбољи пласман било пето место, а квоту за Лондон, поновимо, изборио је 2011. у Чангвону осмим местом.

Гргић се није уплашио јаке конкуренције. У основном делу старовало је 98 стрелаца (Дамир Микец је с 580 кругова био десети, а Андрија Златић 68. с 567) и Гргић је с 583 круга био четврти. Ту позицију поновио је и у финалу (изгубивши дуел за треће место од Раија из Индије за 2,1 круга, а прво место припало је најтрофејнијем олимпијцу данашњице Корејац Џонгох Џин (три злата, два сребра) поставивши нови светски рекорд финала (2006). Олимпијске квоте, будући да је Џин своју освојио на светском првенству) припале су другопласираном Наунгу (Мијанмар) за 201, трећепласираном Раију (Индија) за 181,1 круг и Димитрију Гргићу (159,2).

– Пресрећан сам због освајање олимпијске визе у веома узбудљивом финалу. Лаккнуло ми је када је испао Италијан и тада је само преостала борба за медаљу. Индијац Раи ми је после 12 дијабола бежао само 0,1 круг, али ми је после 13. и 14. хица побегао тако да нисам могао да га „уловим” у наредна два хица. Лепе успомене ме везују за ово стрелиште, била је ово лепа реприза 2011. године – рекао је Димитрије Гргић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.