Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Де­тињ­ство и шко­ло­ва­ње династије Обре­но­ви­ћа

Гор­њи Ми­ла­но­вац – Вред­на књи­га др Не­дељ­ка Тр­нав­ца, про­фе­со­ра у пен­зи­ји Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, „Обре­но­ви­ћи – де­тињ­ство и обра­зо­ва­ње”, по­ја­ви­ће из штам­пе за ко­ји дан, уочи обе­ле­жа­ва­ња два ве­ка од Ми­ло­ше­ве бу­не.

Она осве­тља­ва оно што ни­јед­на до­сад ни­је – де­тињ­ство и мла­дост при­пад­ни­ка ди­на­сти­је, као и по­ро­ди­ца у нај­у­жем срод­ству са њом, Лу­ње­ви­ца и Ву­ко­ма­но­вић. Из­во­ри за ову књи­гу ни­су би­ли исто­ри­ча­ри и фељ­то­ни­сти, већ пра­ши­ном по­кри­ве­ни ар­хив­ски дењ­ци и ма­ло по­зна­ти днев­нич­ки и ме­мо­ар­ски спи­си: „Днев­ник” Ан­ке Обре­но­вић, „Мо­је успо­ме­не” кра­љи­це На­та­ли­је, „Пи­сма” Ми­ло­ше­ве кће­ри Пе­три­је, „Жи­зни­о­пи­са­ни­ја мо­ја” кња­же­вог бер­бе­ри­на Ни­ћи­фо­ра Нин­ко­ви­ћа, по­том пи­са­не остав­шти­не Жу­јо­ви­ћа, Мла­де­на и Јо­ва­на, Јо­а­ки­ма Ву­ји­ћа, „Успо­ме­не” пи­са­ра Авра­ма Пе­тро­ви­ћа, за­пи­са­на се­ћа­ња ле­ка­ра Ку­ни­бер­та, Па­це­ка и Сте­ји­ћа и дру­гих. Књи­га је илу­стро­ва­на пор­тре­ти­ма ма­лих Обре­но­ви­ћа ко­ја су на­сли­ка­ли по­зна­ти сли­ка­ри или, ка­сни­је, са пло­ча фо­то­а­па­ра­та. Осим не­по­зна­тих или ма­ло по­зна­тих де­та­ља, књи­га раз­би­ја по­гре­шне сте­ре­о­ти­пе.

– Је­дан од по­гре­шних сте­ре­о­ти­па о Ми­ло­шу је онај да је био не­пи­смен и нео­бра­зо­ван вла­дар. На­про­тив, књаз је, и без раз­ре­да шко­ле, био ве­о­ма обра­зо­ван и оба­ве­штен. Учио је пу­ту­ју­ћи и су­сре­ћу­ћи се са уче­ни­ма. Био је у За­гре­бу, Љу­бља­ни и Бе­чу; у вре­ме Крим­ског ра­та бо­ра­вио је у Оде­си; по­се­тио је Мо­скву и Ја­ши; у Ки­је­ву је при­су­ство­вао по­ла­га­њу ис­пи­та у јед­ној шко­ли.

 

Кнез Михаило (16 година), фрагмент слике „Кнез Миланна одру“ Јована Исаиловића 

Го­ди­не 1835, са сво­јом сви­том, бо­ра­ви чак 70 да­на у Ис­тан­бу­лу где се су­сре­ће и раз­го­ва­ра са број­ним стра­ним ве­ле­по­сла­ни­ци­ма (ам­ба­са­до­ри­ма) ко­јих је у тур­ској пре­сто­ни­ци би­ло ви­ше не­го у ијед­ној дру­гој европ­ској – ка­же про­фе­сор Тр­на­вац.

Ми­лош је, и те ка­ко, по­ла­гао на обра­зо­ва­ње сво­је де­це. Кћи Пе­три­ја је би­ла пи­сме­на, а уда­јом пре­ко Са­ве за То­до­ра Ба­ји­ћа, на­ста­ви­ла је да учи и мно­го чи­та. Кад је мла­ђа кћи Је­ли­са­ве­та за­вр­ши­ла основ­ну шко­лу у Кра­гу­јев­цу, Ми­лош пи­ше кне­ги­њи Љу­би­ци да је „вре­ме при­спе­ло по­ста­ра­ти се озбиљ­ски о вос­пи­та­ни­ју на­ше Сав­ке”, па је ша­љу у Бе­о­град, а ре­зул­тат је: на­у­чи­ла је грч­ки, тур­ски, не­мач­ки, фран­цу­ски и ита­ли­јан­ски је­зик и сви­ра­ла кла­вир, ваљ­да пр­ва де­вој­ка у Ср­би­ји ко­ја је сви­ра­ла кла­вир, до­ка­зу­је аутор књи­ге о ве­ли­кој бри­зи кња­за и за жен­ску де­цу. 

– И де­ца Ми­ло­ше­ве бра­ће Јо­ва­на и Је­вре­ма ни­су за­о­ста­ја­ла. Јо­ва­но­ва кћи Ана­ста­зи­ја је из­ра­сла у ли­ков­ног умет­ни­ка, а за по­том­ке Је­вре­мо­ве у Шап­цу се го­во­ри­ло ка­ко су „де­ца по­че­ла уда­ра­ти ги­тар и кла­вир”. Кћер­ка Ан­ка се са 13 го­ди­на, у Да­ви­до­ви­ће­вом „За­бав­ни­ку”, огла­си­ла књи­жев­ним огле­дом и са не­мач­ког пре­ве­де­ним при­ча­ма, пре­во­ди и за за­гре­бач­ку „Да­ни­цу” где је на­зи­ва­ју Илир­ки­њом из Ср­би­је – ис­ти­че аутор ове књи­ге.

Без­ма­ло, сва­ко де­те из ди­на­сти­је, као и де­ца две срод­нич­ке фа­ми­ли­је, до­би­ја­ло је обра­зо­ва­ње за­ди­вљу­ју­ће и за да­на­шње кри­те­ри­ју­ме, па та­ко и по­след­њи Обре­но­вић. Фран­цу­ска гу­вер­нан­та га је ра­но на­у­чи­ла фран­цу­ски, не­мач­ки је го­во­рио већ са че­ти­ри го­ди­не, мај­ка га је ка­сни­је учи­ла ен­гле­ски је­зик. Про­фе­сор Јо­ван Ђор­ђе­вић га је под­у­ча­вао ла­тин­ски, ка­сни­је је упор­но са­вла­да­вао и ру­ски.

 

На кра­ју сво­је књи­ге Не­дељ­ко Тр­на­вац от­кри­ва не­што, ре­кли би­смо у пра­ви час, у ју­би­лар­ној го­ди­шњи­ци Дру­гог срп­ског устан­ка. Аутор кон­ста­ту­је да су рет­ки књи­жев­ни и по­зо­ри­шни де­лат­ни­ци ко­ји­ма је по­зна­то да је Ду­бров­ча­нин Ма­ти­ја Бан (1844. до­ла­зи у Бе­о­град и по­ста­је вас­пи­тач кћер­ке кне­за Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа) на­пи­сао дра­му „Та­ков­ски уста­нак”. Дра­му је на­ру­чио кнез Ми­ха­и­ло за 50. го­ди­шњи­цу устан­ка. По­след­њи пут је из­ве­де­на у Срп­ско-кра­љев­ском на­род­ном по­зо­ри­шту, 30. мар­та 1903. го­ди­не (са­чу­ван пла­кат). По­сле Мај­ског пре­вра­та, дра­ми се из­гу­био сва­ки траг. Тр­на­вац ју је, ду­го тра­га­ју­ћи, про­на­шао у збир­ка­ма СА­НУ. Да­нас је на „да­ске” по­ста­вља­ју у ми­ла­но­вач­ким шко­ла­ма и из­во­ди­ће је на све­ча­но­сти­ма по­све­ће­ним ју­би­ле­ју Устан­ка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.