Специјални судија враћен на „обичан” криминал

Судија сте и судите ратне злочине и организовани криминал. Једног дана дођете на редовни колегијум суда и чујете како председник суда чита ваше име на списку судија првостепеног кривичног одељења. Без икаквог образложења, без икакве најаве и разговора, усред неколико процеса које водите против оптужених за најтеже злочине. Шеф вас „пребацује” на обичан криминал.

То се догодило недавно у Вишем суду у Београду. Судија Снежана Николић-Гаротић је на редовном колегијуму сазнала да је председник суда Александар Степановић одлучио да је врати на „обичну кривицу”. При том јој мандат судије за организовани криминал траје до 2018, а мандат судије за ратне злочине до 2016. године.

Судија је поднела приговор председнику Апелационог суда и притужбу Високом савету судства. О случају су обавештени Друштво судија Србије и ОЕБС, као и поједини медији.

„Политика” је упутила молбу председнику Вишег суда да судији одобри разговор с нашим новинаром. Председник суда Александар Степановић у одговору је навео да је наша молба – беспредметна. Разговор није ни одобрен ни забрањен, па се чини да су и новинару и судији „везане руке”, јер је председник суда „донео пресуду” – да нема о чему да се разговара.

Судија Снежана Николић-Гаротић судила је, између осталог, у предметима „Ћушка”, „Подујево” и „Гњиланска група”. Била је спремна да говори за „Политику”, али не може без изричитог одобрења председника суда. Зато нас судија упућује на свог пуномоћника адвоката Сеада Спаховића.

– Годишњим распоредом послова у Вишем суду у Београду, од 27. новембра 2014. године, судија је премештена у Палату правде, у првостепено кривично веће. Незадовољна, изјавила је приговор председнику Апелационог суда, који је приговор одбио, уз образложење да је председник Вишег суда у Београду „потпуно самосталан у утврђивању годишњег распореда”, да писмена сагласност судије за распоред у Одељење за ратне злочине на период од шест година јесте сагласност којом судија пристаје да тај распоред може трајати и краће од шест година, затим да није дошло до промене правне области у којој судија поступа, као и да је поступак доношења годишњег распореда био у складу са законом и судским пословником – наводи Спаховић.

У приговору Високом савету судства истиче и објашњава да ови аргументи не стоје.

– Закон „тврдо” уређује мандат судије за ратне злочине на време од шест година. Самим тим, отпада могућност да председник суда ово време „скраћује” произвољно, без сагласности судије, без обзира на неспорну самосталност председника суда. Супротан резон давао би право председнику суда да сваке године, или чак и чешће, у сваком тренутку, може годишњим распоредом да мења „природног судију”, а посебно да дезавуише претходне одлуке донете уз сагласност судија на основу посебног закона – наводи се у притужби.

Збуњујући је и аргумент да материја ратних злочина није посебна правна област, јер да није тако, онда не би ни постојала посебна одељења за ратне злочине и организовани криминал.

Повређен је читав низ права и принципа зајамчених Уставом, законом, правилима међународног права, конвенцијама и међународним уговорима, истиче Спаховић, а у првом реду повређени су принципи независности судије, непреместивости судије и међусобне независности судија, затим принцип расподеле предмета случајем и неизмењивости годишњих послова.

Високи савет судства (ВСС) још није одлучио о овој притужби, иако је била на дневном реду последње седнице. Међутим, ВСС је недавно одбацио притужбу судије Оливере Анђелковић, управо из разлога што њој јесте истекао мандат од шест година у Одељењу за ратне злочине.

Наша редакција послала је председнику Вишег суда у Београду Александру Степановићу и званичну молбу да одговори зашто је у овом случају повређен мандат од шест година и зашто решење о распоређивању судије на друго радно место није донето у писаној форми.

„Председник суда, сходно Судском пословнику, приликом одређивања врсте судијског посла не доноси ’решење о распоређивању судије’, већ на седници свих судија саопштава Годишњи распоред послова, којим одређује врсту судијског посла за сваког судију појединачно, a потом се распоред објављује на огласној табли суда и интернет презентацији суда, те је на тај начин доступан целокупној јавности”, наводи се у одговору Александра Степановића.

Затим се додаје да је судија Николић-Гаротић поднела приговор председнику Апелационог суда у Београду, који је одбијен као неоснован, а потом и тужбу Управном суду, која је одбачена. То се наводи као аргумент да је наша молба за разговор са судијом – беспредметна. Притом се не спомиње притужба судије о којој тек треба да одлучи Високи савет судства.

-----------------------------------------------------------

Бољевић: Несигуран статус судија

– Судије у Одељењу за ратне злочине немају довољно сигуран статус. Не видим због чега би неко ко је добар судија и има предмете у раду изненада био премештен у првостепено одељење, а његове предмете треба да преузме други судија и да их суди из почетка. Посебна одељења за организовани криминал и ратне злочине, која припадају Вишем суду у Београду, имају нерегулисан статус. Судије имају знатно мањи број премета него колеге у Палати правде, али су ти предмети много сложенији – каже Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.